Каменецкая башня
Камене́цкая ба́шня (бел. Камяне́цкая ве́жа, ошибочно: Бе́лая ве́жа) — наиболее хорошо сохранившаяся оборонительная башня волынского типа и одновременно самая высокая (29 м. 40 см.). Построена в 1276—1288 годах. Памятник романского стиля с элементами ранней готики. Находится в городе Каменец (Брестская область, Беларусь).
| Каменецкая башня | |
|---|---|
| бел. Камяне́цкая ве́жа, Бе́лая ве́жа | |
| |
| 52°24′17″ с. ш. 23°49′10″ в. д.HGЯO | |
| Тип | Башня |
| Страна |
|
| Местоположение | Каменец |
| Архитектурный стиль | романская архитектура и готическая архитектура |
| Основатель | Олекса |
| Строительство | 1271—1288 годы |
| Статус | Мемориал |
| Высота | 31 м |
| Материал | кирпич |
| Сайт | brokm.by/vezha |
| Объект Государственного списка историко-культурных ценностей Республики Беларусь Код: 110Г000321 |
Башня является мемориалом, с 1960 года тут располагается филиал Брестского областного музея.
История
В исторической статье Галицко-Волынской летописи за 1276 год даны известия об основании Каменца волынским князем Владимиром Васильковичем:
И потом вложил Бог благую мысль в сердце князю Владимиру, задумался он, чтобы где-нибудь за Берестьем поставить город.
По приказу князя для постройки нового города был послан «градоруб» Олекса. Под его руководством был сооружён «столп камен высотою 17 саженей. Подобен удивлению всем зрящим на него». Временем строительства, на основании Галицко-Волынской летописи, принято считать период с 1276 года по 1288 год.
В XIV веке башня много раз выдерживала набеги крестоносцев, штурмы войск польских и литовских князей. В XVII веке около стен Каменецкого замка разворачивались безжалостные бои между армиями Речи Посполитой и Русского государства (в 1661 году Каменец даже был освобождён от уплаты налогов на 4 года).
Башня служила складом и арсеналом — в нижних, самых холодных ярусах, хранили провизию, в верхнем, рядом с боевой площадкой — оружие и боеприпасы. Свободное пространство занимали бойцы. Много набегов выдержала башня, но пострадала не от воинов, а от мародёров, которые в XIX веке повадились выламывать и доставать из неё кирпичи на хозяйственные нужды.
С усовершенствованием техники башня утратила своё оборонительное значение. Инвентарь XVIII века изображает грустную картину заброшенности: «Нижний ярус без дверей и какого-нибудь закрытия; башня сверху замурована, внутри разрушена, в окнах нет стёкол (1728)» Как и многие историко-архитектурные памятники, её пробовали разобрать на кирпич в 1822 году, но не смогли: связка и известковые кирпичи так затвердели за столетия, что вся башня словно превратилась в один большой камень.
Башня находилась внутри кольцевого вала и доминировала над деревянными укреплениями. Со стороны реки к укреплениям подступала болотистая низина, с трёх сторон их окружал ров. Остатки земляного вала и деревянного замка окончательно исчезли в 1903 году, при проведении реставрационных и земляных работ. По проекту архитектора В. В. Суслова вокруг башни был снят трёхметровый слой земли, в результате чего её первый ярус, который раньше ошибочно считали подвалом, вновь очутился на поверхности. Однако, во время земляных работ бесследно исчезли древние вал и ров. Тогда же были разобраны своды между первым и вторым ярусами и заменены деревянными балками. Кирпичи для реставрации зубцов и стены (около 10 тыс. штук) заказали у крестьянина Мотыкальской волости С. Дранюка. Для проведения земляных и кирпичных работ был приглашён из Гродно опытный мастер А. Артишевский. Вокруг башни был насыпан и обложен камнем земляной вал. В таком виде памятник сохранился до наших дней. В начале 1950-х годов башню впервые побелили, а пол вымостили камнем. Реставрационные работы проводились в башне также в 1968—1973 и 1996—2003 годах.
Архитектура
Башня круглая в плане, диаметром 13,6 м при толщине стен 2,5 м, её высота 29,4 м. Стоит башня на мощном фундаменте высотой около 2,3 м, диаметром 16 м. Сложена из брусчатых кирпичей тёмно-красного и желтоватого цветов с характерными продолговатыми бороздками в нижней части. Кладка «балтийская» — два «ложка» последовательно чередуются с одним «тычком». Снаружи на стенах сохранилось большое количество прямоугольных углублений от «пальцев» лесов. Внутри сохранились углубления от деревянных балок — перекрытий пяти ярусов. Перекрытия второго и третьего ярусов были двойными. Башня имеет пять ярусов (этажей), соединённых лестницами, на которых можно было разместить значительное количество воинов. Имея исключительно оборонительное назначение, Каменецкая башня лишена каких-либо архитектурных украшений.
Башни аналогичного характера и назначения были построены в XIII веке в Полоцке, Турове, Новогрудке, на территории Старого замка в Гродно, на замчище древнего Берестья.
Упоминания в литературе
Е. Котик писал:
Местечко Каменец, где я родился, знаменито своей старинной исторической башней. Откуда она взялась, никто не знает. Полагают, что это остаток былой крепости. Башня эта кирпичная, с толстыми стенами, высокая, с бойницами для стрельбы из пушек и ружей. Ещё во времена моего деда находили ядра весом фунтов в десять — знак, что через бойницы когда-то действительно стреляли. Кирпичи этой башни были такие крепкие, что нельзя было отколоть от них ни кусочка. В Каменце говорят, что кирпичи башни делали на яичном белке, поэтому она такая крепкая… Когда царь Александр II вместе с европейскими князьями охотился в Беловежской Пуще в семи верстах от Каменца, все министры и генералы приезжали в местечко посмотреть на эту историческую башню.
Галерея
- Каменецкая башня и ее окружение на изображениях XIX века
-
Неизвестный художник, 1-я пол. XIX века -
Неизвестный художник, середина XIX века -
Акварель Наполеона Орды, 1876 -
Литография Наполеона Орды, 1876
См. также
- Архитектура Белоруссии
- Замки Белоруссии
- Витовтова башня
Примечания
- Каменецкая башня. Архивная копия от 24 августа 2014 на Wayback Machine
- Ранее башня зачастую определялась как донжон, но современные авторы отвергают такое определение, так как башня не выполняла функции постоянного жилья.
См. Макараў М. Да пытання пра выкарыстанне тэрміну «данжон» (donjon) у беларускай гістарычнай літаратуры Архивная копия от 7 апреля 2009 на Wayback Machine // Гістарычны альманах. — Т. 5. — 2001. — С. 54-67. (бел.)
Дзярновіч А. Замак // Вялікае Княства Літоўскае. Энцыклапедыя у 3 т. — Мінск: БелЭн, 2005. — Т. 1: Абаленскі — Кадэнцыя. — С. 643-646. — 684 с. — ISBN 985-11-0314-4. (бел.) - А. Кушнявевич предлагает классифицировать башни волынского типа как бергфриды. См. Кушнярэвіч А. М. Гісторыка-архітэктурная тыпалогія мураванага дынастычнага абарончага дойлідства ВКЛ // Беларускі гістарычны часопіс. — № 12. — 2005. — С. 36. (бел.)
Литература
- Балабушевич В. Каменецкий столб // Литовские епархиальные ведомости. — 1881. — № 24. — С. 208—210.
- Балабушевич В. Каменецкий столб // Литовские епархиальные ведомости. — 1881. — № 25. — С. 216—219.
- Ткачев М. А. Каменецкая башня // Замки Беларуси. — Минск: Беларусь, 2002. — С. 6—10.
- Энцыклапедыя гісторыі Беларусі. У 6 т. / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў (галоўны рэд.) і інш.. — Минск: БелЭн, 1997. — Т. 4. — 432 с.: іл с. — ISBN 985-11-0041-2.
Ссылки
- «Каменецкая башня» — Сайт музея
- «Каменецкая башня» — Сайт музея «Каменецкая башня»
- «Из истории Каменецкой башни» — Памятники архитектуры Беларуси
- «Каменецкая Вежа» — Сайт города Каменца
- Каменецкая башня на официальном сайте Республики Беларусь
- «Из истории Каменецкой башни» — Памятники архитектуры Беларуси
Википедия, чтение, книга, библиотека, поиск, нажмите, истории, книги, статьи, wikipedia, учить, информация, история, скачать, скачать бесплатно, mp3, видео, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, картинка, музыка, песня, фильм, игра, игры, мобильный, телефон, Android, iOS, apple, мобильный телефон, Samsung, iphone, xiomi, xiaomi, redmi, honor, oppo, nokia, sonya, mi, ПК, web, Сеть, компьютер, Информация о Каменецкая башня, Что такое Каменецкая башня? Что означает Каменецкая башня?
Kamene ckaya ba shnya bel Kamyane ckaya ve zha oshibochno Be laya ve zha naibolee horosho sohranivshayasya oboronitelnaya bashnya volynskogo tipa i odnovremenno samaya vysokaya 29 m 40 sm Postroena v 1276 1288 godah Pamyatnik romanskogo stilya s elementami rannej gotiki Nahoditsya v gorode Kamenec Brestskaya oblast Belarus Kameneckaya bashnyabel Kamyane ckaya ve zha Be laya ve zha52 24 17 s sh 23 49 10 v d H G Ya OTip BashnyaStrana BelarusMestopolozhenie KamenecArhitekturnyj stil romanskaya arhitektura i goticheskaya arhitekturaOsnovatel OleksaStroitelstvo 1271 1288 godyStatus MemorialVysota 31 mMaterial kirpichSajt brokm by vezha Mediafajly na VikiskladeObekt Gosudarstvennogo spiska istoriko kulturnyh cennostej Respubliki Belarus Kod 110G000321 Bashnya yavlyaetsya memorialom s 1960 goda tut raspolagaetsya filial Brestskogo oblastnogo muzeya IstoriyaV istoricheskoj state Galicko Volynskoj letopisi za 1276 god dany izvestiya ob osnovanii Kamenca volynskim knyazem Vladimirom Vasilkovichem I potom vlozhil Bog blaguyu mysl v serdce knyazyu Vladimiru zadumalsya on chtoby gde nibud za Berestem postavit gorod Po prikazu knyazya dlya postrojki novogo goroda byl poslan gradorub Oleksa Pod ego rukovodstvom byl sooruzhyon stolp kamen vysotoyu 17 sazhenej Podoben udivleniyu vsem zryashim na nego Vremenem stroitelstva na osnovanii Galicko Volynskoj letopisi prinyato schitat period s 1276 goda po 1288 god V XIV veke bashnya mnogo raz vyderzhivala nabegi krestonoscev shturmy vojsk polskih i litovskih knyazej V XVII veke okolo sten Kameneckogo zamka razvorachivalis bezzhalostnye boi mezhdu armiyami Rechi Pospolitoj i Russkogo gosudarstva v 1661 godu Kamenec dazhe byl osvobozhdyon ot uplaty nalogov na 4 goda Bashnya sluzhila skladom i arsenalom v nizhnih samyh holodnyh yarusah hranili proviziyu v verhnem ryadom s boevoj ploshadkoj oruzhie i boepripasy Svobodnoe prostranstvo zanimali bojcy Mnogo nabegov vyderzhala bashnya no postradala ne ot voinov a ot marodyorov kotorye v XIX veke povadilis vylamyvat i dostavat iz neyo kirpichi na hozyajstvennye nuzhdy S usovershenstvovaniem tehniki bashnya utratila svoyo oboronitelnoe znachenie Inventar XVIII veka izobrazhaet grustnuyu kartinu zabroshennosti Nizhnij yarus bez dverej i kakogo nibud zakrytiya bashnya sverhu zamurovana vnutri razrushena v oknah net styokol 1728 Kak i mnogie istoriko arhitekturnye pamyatniki eyo probovali razobrat na kirpich v 1822 godu no ne smogli svyazka i izvestkovye kirpichi tak zatverdeli za stoletiya chto vsya bashnya slovno prevratilas v odin bolshoj kamen Bashnya nahodilas vnutri kolcevogo vala i dominirovala nad derevyannymi ukrepleniyami So storony reki k ukrepleniyam podstupala bolotistaya nizina s tryoh storon ih okruzhal rov Ostatki zemlyanogo vala i derevyannogo zamka okonchatelno ischezli v 1903 godu pri provedenii restavracionnyh i zemlyanyh rabot Po proektu arhitektora V V Suslova vokrug bashni byl snyat tryohmetrovyj sloj zemli v rezultate chego eyo pervyj yarus kotoryj ranshe oshibochno schitali podvalom vnov ochutilsya na poverhnosti Odnako vo vremya zemlyanyh rabot bessledno ischezli drevnie val i rov Togda zhe byli razobrany svody mezhdu pervym i vtorym yarusami i zameneny derevyannymi balkami Kirpichi dlya restavracii zubcov i steny okolo 10 tys shtuk zakazali u krestyanina Motykalskoj volosti S Dranyuka Dlya provedeniya zemlyanyh i kirpichnyh rabot byl priglashyon iz Grodno opytnyj master A Artishevskij Vokrug bashni byl nasypan i oblozhen kamnem zemlyanoj val V takom vide pamyatnik sohranilsya do nashih dnej V nachale 1950 h godov bashnyu vpervye pobelili a pol vymostili kamnem Restavracionnye raboty provodilis v bashne takzhe v 1968 1973 i 1996 2003 godah ArhitekturaBashnya kruglaya v plane diametrom 13 6 m pri tolshine sten 2 5 m eyo vysota 29 4 m Stoit bashnya na moshnom fundamente vysotoj okolo 2 3 m diametrom 16 m Slozhena iz bruschatyh kirpichej tyomno krasnogo i zheltovatogo cvetov s harakternymi prodolgovatymi borozdkami v nizhnej chasti Kladka baltijskaya dva lozhka posledovatelno chereduyutsya s odnim tychkom Snaruzhi na stenah sohranilos bolshoe kolichestvo pryamougolnyh uglublenij ot palcev lesov Vnutri sohranilis uglubleniya ot derevyannyh balok perekrytij pyati yarusov Perekrytiya vtorogo i tretego yarusov byli dvojnymi Bashnya imeet pyat yarusov etazhej soedinyonnyh lestnicami na kotoryh mozhno bylo razmestit znachitelnoe kolichestvo voinov Imeya isklyuchitelno oboronitelnoe naznachenie Kameneckaya bashnya lishena kakih libo arhitekturnyh ukrashenij Bashni analogichnogo haraktera i naznacheniya byli postroeny v XIII veke v Polocke Turove Novogrudke na territorii Starogo zamka v Grodno na zamchishe drevnego Berestya Upominaniya v literatureE Kotik pisal Mestechko Kamenec gde ya rodilsya znamenito svoej starinnoj istoricheskoj bashnej Otkuda ona vzyalas nikto ne znaet Polagayut chto eto ostatok byloj kreposti Bashnya eta kirpichnaya s tolstymi stenami vysokaya s bojnicami dlya strelby iz pushek i ruzhej Eshyo vo vremena moego deda nahodili yadra vesom funtov v desyat znak chto cherez bojnicy kogda to dejstvitelno strelyali Kirpichi etoj bashni byli takie krepkie chto nelzya bylo otkolot ot nih ni kusochka V Kamence govoryat chto kirpichi bashni delali na yaichnom belke poetomu ona takaya krepkaya Kogda car Aleksandr II vmeste s evropejskimi knyazyami ohotilsya v Belovezhskoj Pushe v semi verstah ot Kamenca vse ministry i generaly priezzhali v mestechko posmotret na etu istoricheskuyu bashnyu GalereyaKameneckaya bashnya i ee okruzhenie na izobrazheniyah XIX veka Neizvestnyj hudozhnik 1 ya pol XIX veka Neizvestnyj hudozhnik seredina XIX veka Akvarel Napoleona Ordy 1876 Litografiya Napoleona Ordy 1876Sm takzheArhitektura Belorussii Zamki Belorussii Vitovtova bashnyaPrimechaniyaKameneckaya bashnya Arhivnaya kopiya ot 24 avgusta 2014 na Wayback Machine Ranee bashnya zachastuyu opredelyalas kak donzhon no sovremennye avtory otvergayut takoe opredelenie tak kak bashnya ne vypolnyala funkcii postoyannogo zhilya Sm Makaray M Da pytannya pra vykarystanne terminu danzhon donjon u belaruskaj gistarychnaj litaratury Arhivnaya kopiya ot 7 aprelya 2009 na Wayback Machine Gistarychny almanah T 5 2001 S 54 67 bel Dzyarnovich A Zamak Vyalikae Knyastva Litoyskae Encyklapedyya u 3 t Minsk BelEn 2005 T 1 Abalenski Kadencyya S 643 646 684 s ISBN 985 11 0314 4 bel A Kushnyavevich predlagaet klassificirovat bashni volynskogo tipa kak bergfridy Sm Kushnyarevich A M Gistoryka arhitekturnaya typalogiya muravanaga dynastychnaga abaronchaga dojlidstva VKL Belaruski gistarychny chasopis 12 2005 S 36 bel LiteraturaBalabushevich V Kameneckij stolb Litovskie eparhialnye vedomosti 1881 24 S 208 210 Balabushevich V Kameneckij stolb Litovskie eparhialnye vedomosti 1881 25 S 216 219 Tkachev M A Kameneckaya bashnya Zamki Belarusi Minsk Belarus 2002 S 6 10 Encyklapedyya gistoryi Belarusi U 6 t Redkal G P Pashkoy galoyny red i insh Minsk BelEn 1997 T 4 432 s il s ISBN 985 11 0041 2 SsylkiMediafajly na Vikisklade Kameneckaya bashnya Sajt muzeya Kameneckaya bashnya Sajt muzeya Kameneckaya bashnya Iz istorii Kameneckoj bashni Pamyatniki arhitektury Belarusi Kameneckaya Vezha Sajt goroda Kamenca Kameneckaya bashnya na oficialnom sajte Respubliki Belarus Iz istorii Kameneckoj bashni Pamyatniki arhitektury Belarusi






