Википедия

Стефан Неманя

Сте́фан І Нема́ня (1113, Рибница — 13 февраля 1199, монастырь Хиландар) — сербский великий жупан Рашки, основатель династии Неманичей.

Стефан Неманя
Стефан Немања
image
Фреска в церкви Богородицы в монастыре Студеница. 1568. Великий жупан изображён в царской короне, но в одежде монаха. В руках он держит модель храма, который построил
Великий жупан Рашки
1168 — 1196
Предшественник
Преемник Стефан Первовенчанный
Рождение около 1113 или 1114
  • Рыбница (крепость), Дукля
Смерть 13 февраля 1199(1199-02-13)
  • Хиландар, Айон-Орос[вд], Греция
Место погребения
  • Монастырь Студеница
Род Неманичи
Отец Завида[вд]
Супруга Анастасия Сербская
Дети Святой Савва, Вукан Неманич и Стефан Первовенчанный
Отношение к религии православие и Сербская православная церковь
Автограф image
image Медиафайлы на Викискладе

Неманя сверг своего старшего брата Тихомира и сумел добиться независимости Рашки от Византийской империи. Несмотря на то, что впоследствии он был вынужден признать сюзеренитет византийских императоров, Немане удалось укрепить положение страны на Балканах, а также присоединить к ней такие населённые сербами области как Косово, Дукля, Травуния, Захумье, земли вокруг реки Неретвы. Он проводил также централизаторскую политику внутри Рашки и преследовал богомилов.

Правление Немани стало периодом развития сербской культуры. Его правление ознаменовалось строительством монументальных задужбин, а в архитектуре начался расцвет рашского стиля, ярчайшим примером которого стал основанный в 1171 году Неманей монастырь Джурджеви-Ступови. При участии Немани было построено и обновлено множество церквей и монастырей, среди которых монастыри Студеница и Хиландар.

В 1196 году передал власть своему среднему сыну Стефану и постригся в монахи под именем Симеон. Скончался в 1199 году в монастыре Хиландар, его мощи были перенесены в монастырь Студеница, где покоятся и поныне.

Канонизирован Сербской православной церковью как преподобный Симеон Мироточивый.

Биография

Молодость и переселение в Рашку

Стефан Неманя родился в 1113 или в 1114 году в Рибнице в семье жупана Завиды, бежавшего туда из Рашки после гражданской войны. Неманя был четвертым сыном, его старшими братьями были Тихомир, Страцимир и Мирослав. Сам Завида был православным, но так как в Дукле в то время практически не было православного духовенства, Неманю крестил католический священник. О его детстве и юности ничего не известно. Историк Желько Файфрич предположил, что Неманя часто посещал приморский город Котор и знакомился с тем, как город решает вопросы самоуправления и ведет торговлю. Также много времени он посвящал соколиной охоте.

В 1140-х годах Завиду предположительно позвал обратно в Рашку великий жупан Урош II, который стремился добиться независимости от Византии. В 1149 году, рассчитывая на помощь Венгрии, он начал вторжение в византийские пределы, но вскоре был разбит. Византийская армия заняла ряд сербских городов, в том числе столицу Рашки город Рас. Спустя некоторое время сербы смогли отбить часть земель, к ним на подмогу подошло венгерское войско. В 1150 году византийцы нанесли поражение объединенной сербско-венгерской армии в битве на Таре. В результате Рашка в очередной раз признала зависимость от Византии. Великий жупан обязывался в случае необходимости по требованию императора предоставлять Византии 500 воинов для боевых действий в Малой Азии и 2000 воинов — для войны в Европе. О том, какую роль в этих событиях сыграли Завида и его сыновья доподлинно неизвестно.

image
Петрова церковь в Расе

Спустя некоторое время после возвращения в Рашку Неманя был крещен в Петровой церкви в Расе по православному обряду. Этот храм, будучи тогда единственной епископской церковью в стране, произвел на него сильное впечатление и, в том числе поэтому, впоследствии стал одним из главных религиозных центров Рашки. По мнению Желько Файфрича, крещением в православной церкви Неманя преследовал и политические цели, так как не мог добиться в Рашке высокого положения, будучи католиком. В это время Рашка представляла собой небольшую страну, занятую обширными лесными массивами и горами, между которыми располагались долины. Несмотря на то, что Рас формально был ее столицей, великий жупан со свитой был вынужден постоянно менять резиденцию, оставаясь в городе или крепости на столько, сколько позволяли запасы провизии. Приграничные области именовались Краинами и имели особую организацию. Население занималось, в основном, скотоводством, земледелие было менее развито.

В 1150-х годах Неманя от отца получил в управление земли около Топлицы, Ибара и Расины, которые тогда находились на восточной границе страны. Несколько ранее он женился на Анне. В начале 1160-х годов Неманя и его братья занимали уже видное положение в Рашке, в 1162 году Неманю пригласил для беседы византийский император Мануил I Комнин, где оказал ему торжественный прием, а также дал ему ранее принадлежавшие Византии земли близ Лесковаца. Причины такого шага императора неизвестны. Возможно, Неманя и его братья поддерживали византийских ставленников на престол великого жупана и таким жестом он наградил Неманю за верность. Однако это сильно настроило против Немани его старших братьев. Формальным обвинением с их стороны стало то, что Неманя возводит церкви, не спросив их мнения.

Правление в Рашке

image
Руины Раса — столицы Рашки

Так как в 1150—1160-х годах в семье великого жупана шла борьба за власть, это позволило Константинополю вмешиваться во внутренние дела Рашки. Византия сама назначала великих жупанов и смещала их, если они начинали вести слишком независимую политику или выступали против господства империи. Однако всё это только отложило очередную попытку сербов добиться независимости. В конце 1160-х годов новый великий жупан попытался стать независимым от империи, однако был взят в плен. Его обвинили в переговорах с немцами и отношении к венгерскому королю как к своему господину. Вместо него Константинополь назначил жупаном брата Немани Тихомира. Сам Неманя в этот период был лоялен Византии. Он ещё больше убедил императора в своей верности, когда помог византийской армии в войне против венгров.

По мнению Желько Файфрича, Мануил Комнин именно Тихомира поставил великим жупаном Рашки потому, что тот был старшим среди братьев и, кроме того, послал войско в помощь византийцам, воюющим с венграми. Этим воспользовался Неманя, подогревавший недовольство среди сербской знати, настроенной против Константинополя. На саборе сербской властелы Неманя и его сторонники, прибывшие по приглашению Тихомира и других братьев, были схвачены и заключены в темницу. Вскоре Неманя сумел выбраться из заточения и стал собирать сторонников. Опасаясь мести, Тихомир с братьями бежал в Византию.

Император Мануил принял беглецов и внял их мольбам о помощи. В Рашку Тихомир направился во главе крупного войска, укомплектованного наёмниками. Стремясь не допустить вторжения противника на свои земли, Неманя с войском вышел навстречу Тихомиру, армии встретились у Пантина близ Звечана. В кровопролитном сражении Тихомир был разбит. Его войско понесло большие потери, кроме погибших в бою, многие, в том числе и он сам, утонули в реке Ситнице во время бегства, многие попали в плен. На обратном пути в разбитой армии произошли стычки между воевавшими за Тихомира сербами. Многие из них, в том числе его братья Страцимир и Мирослав, не желая возвращаться ко двору императора, отправились к Немане, прося у него прощения. После этой битвы у Немани не было соперников внутри страны.

image
Монастырь Джурджеви-Ступови

Укрепившись на троне, Неманя решил объединить все сербские земли. В первую очередь, его взор был обращён на Дуклю и другие приморские области. Между тем, в вопросе Дукли он проявлял осторожность, так как в ней большое влияние имела католическая церковь, а по мнению Немани, центром нового сербского государства должна была быть Рашка, где подавляющее большинство населения было православным. Кроме того, Неманя стремился овладеть и теми населёнными сербами областями, контроль над которыми сохраняла Византия. В 1171 году начался конфликт Византии и Венеции, в который на стороне последней оказались втянуты также Венгрия и Священная Римская империя. Венецианцы сумели привлечь на свою сторону и Неманю. Сербы согласовали свои планы с венецианской армией и разделили войско на две части. Первая атаковала византийцев вдоль «». Вторая во главе с самим Неманей вторглась в приморские земли, заняв часть принадлежавших Византии городов. Однако успехи сербской армии на побережье Адриатики, несмотря на поддержку живших здесь сербов, оказались скромными. Армия не была подготовлена к длительной войне и не имела опыта осад хорошо укреплённых городов.

image
Монастырь Студеница

Вскоре умер король Венгрии, новый правитель Бела III был ставленником Византии. Венеция также выбыла из войны, её войско сильно пострадало от мора. Император Мануил решил действовать быстро и закончить войну разгромом сербов. С небольшим отрядом он вторгся в Рашку, воспользовавшись тем, что её основные силы продолжали оставаться в приморских землях. Неманя не принял сражения и укрылся в горах. Спустя небольшое время он решил сдаться на милость византийцев и прибыл босой в их лагерь, где вручил свой меч императору Мануилу. Таким образом, война была окончена, Византия доказала, что по-прежнему является мощной силой на Балканах. Вернувшись в Константинополь император устроил триумф, за его колесницей шел пеший Неманя. Затем он вновь присягнул Византии на верность и вернулся в Рашку, сохранив титул великого жупана.

image
Собор, осудивший богомилов. Фреска из церкви Святого Ахиллия (Ариле)

Неманя сделал выводы из этого поражения и, вернувшись в Рашку, продолжил укреплять страну. Он заставил полностью подчиниться своих братьев Страцимира и Мирослава, которые правили землями около Западной Моравы и Захумьем соответственно. Кроме того, Неманя начал борьбу с богомильством, получившем развитие ещё в предшествующем столетии в Болгарии и Македонии и имевшем там ярко выраженную антифеодальную направленность. Со временем богомильство в Рашке приняло широкий размах. Оно нашло сторонников и среди феодального класса — властелы, отдельные представители которой оказывали отпор централизаторской политике великого жупана. В 1186 году Неманя созвал сабор близ церкви Святых Апостолов Петра и Павла в Стари-Расе, на котором было постановлено искоренить «мерзкую и проклятую ересь». Неманя с войском выступил против еретиков. Его сын, Стефан Первовенчанный, так описывал этот поход:

и одних сжёг, других наказал различными наказаниями, иных прогнал из своего государства, а их дома и все имущество, собрав, роздал прокаженным и нищим... и повсюду искоренил эту проклятую веру, чтобы больше не существовала она в его государстве

Симеон Мироточивый
image
Фреска XIII века. Церковь Иоакима и Анны, монастырь Студеница
Имя в миру Сте́фан І Неманя
Родился 1114(1114)
Рибница
Умер 13 февраля 1200(1200-02-13)
монастырь Хиландар
Монашеское имя Симеон
Почитается в Православной церкви
В лике преподобных
День памяти в Православной церкви 13 (26) февраля
image Медиафайлы на Викискладе
image
Сербия во время правления Немани

В 1180 году умер император Византии Мануил. В империи начался хаос, многие её вассалы начали вести независимую или враждебную по отношении к ней политику. Среди таких была и король Венгрии Бела III, получивший трон благодаря помощи Мануила. Венгерское войско вторглось в пределы империи и захватило ранее подконтрольные ей часть Хорватии, Далмацию и Срем. Венгры попытались овладеть также Белградом и , но были отбиты. Во время их нового похода к ним присоединилось и сербское войско. Объединённая армия быстро заняла долину Моравы, а затем дошла до района современной Софии. После этого венгры прекратили поход, довольные успехами, а сербы продолжили опустошать византийские пределы. По данным биографов Немани, он захватил такие города, как Ниш, Равно, Призрен и другие. Присоединив их к Рашке, он повел войско в Дуклю и другие приморские области, которые вскоре захватил. Точно неизвестно, когда именно был установлен контроль над ними, но в 1186 году они уже были в составе Рашки. Правитель Дукли Михаил был свергнут, многие представители местной властелы бежали в Дубровник. Множество греков были убиты, уцелевшие бежали в незатронутые войной пределы Византии. В 1185 и 1186 годах сербское войско осаждало Дубровник, но оба раза было вынуждено отступить. 27 сентября 1186 года был заключён договор о мире, предоставлявший купцам-дубровчанам свободу торговли в Рашке, подданные которой, в свою очередь, получали право свободного передвижения по Дубровнику. Спустя несколько лет право свободной торговли в сербских землях получили купцы из Сплита.

image
Встреча Немани с Фридрихом Барбароссой во время Третьего крестового похода. Литография [англ.]

В 1188 году, когда в Сербии стало известно о подготовке к крестовому походу, Стефан Неманя отправил посольство в Нюрнберг к германскому императору Фридриху Барбароссе, войско которого должно было пройти через Балканский полуостров. Когда крестоносцы проходили через Сербию, Неманя и его братья с богатыми подарками встретили германского императора в Нише и предложили ему вступить в союз против Византии. Несмотря на то, что заключить этот союз сербам так и не удалось, так как Фридрих Барбаросса отказался от предложения Немани, они вторглись в пределы Византии и захватили ряд областей на территории юго-востока современной Сербии и на западе Болгарии. После ухода крестоносцев Византии удалось отвоевать ряд занятых сербами территорий, а в 1190 году войска Стефана Немани были разбиты в битве на реке Мораве. Однако заключённый мир оставил за Рашкой ряд бывших византийских владений. И если раньше они имели смешанное население из сербов и греков, то к моменту битве на Мораве греческое население практически полностью оставило их, страдая во время прежних вторжений Немани. Одним из условий мира был брак между сыном Немани Стефаном и дочерью византийского императора Алексея III Ангела Евдокией, заключённый приблизительно в 1191 году.

В начале 1190-х годов Рашка благодаря дипломатическим и военным успехам Стефана Немани занимала обширную территорию. Её северной границей были земли между реками Моравой и Западной Моравой. На востоке граница проходила около города Вране. На юге Рашка простиралась на области Косово, Хвосно (совр. Метохия), земли к северу от Шкодера. На западе владения Стефана Немани включали в себя Дуклю, Травунию и Захумье. Таким образом, по оценкам Желько Файфрича, Рашка стала мощным государством.

Отречение от престола и уход в монастырь

image
Неманя передает власть сыну Стефану. Литография Анастаса Йовановича
image
Монастырь Хиландар

В 1196 году Неманя созвал собор в Расе, где объявил о желании передать трон своему сыну Стефану. Причины, почему Неманя выбрал своего среднего сына Стефана, а не старшего Вукана, точно неизвестны. Возможно, определенную роль сыграло то, что Вукан был католиком. Также выдвигается предположение, что главной причиной был брак Стефана с Евдокией и, таким образом, тесная связь с византийским императором. Младший сын Немани Растко к тому времени уже постригся в монахи под именем Савва в русском монастыре на Афоне. Вукан остался правителем Дукли, Топлицы, Хвосна и Требиня и провозгласил себя королем.

После передачи власти сыну Неманя постригся в монахи под именем Симеон и год провел в монастыре Студеница. Вместе со своим сыном Саввой он построил монастырь Хиландар на Афоне, где и провел последние годы своей жизни. 13 февраля 1199 года он скончался. После смерти был причислен к лику святых. Его подвиги и заслуги как основателя Сербского государства были прославлены Сербской православной церковью, что укрепило авторитет правящей в Сербии династии Неманичей.

Сербский историк Желько Файфрич писал, что до начала правления Немани в Европе никто не воспринимал Рашку всерьез. Для современников это была дикая горная страна, которую если кто и посещал, так только византийские войска, вынужденные подавлять восстания сербов. Между тем, в результате деятельности Немани, Рашка стала мощной силой на Балканах, с которой были вынуждены считаться все её соседи. Развивались культура и строительство, активизировалась торговля.

Семья

От княгини Анны Неманя имел троих сыновей и трёх дочерей:

  • Вукан
  • Стефан
  • Растко
  • Ефимия
  • Вука
  • Елена

Память

Памятник Стефану Немане открыт в среду в Белграде 27 января 2021 года. Фигура изваяна российским скульптором Александром Рукавишниковым, победившим на международном конкурсе. Памятник высотой 23 м стал самым большим монументом Белграда, он расположен на реконструированной Савской площади перед старым зданием железнодорожного вокзала, в котором разместится . Детали памятника были доставлены из Москвы в Белград летом 2020 года, после чего шесть месяцев продолжался монтаж монумента. Памятник стоит на постаменте в виде византийского шлема, что символизирует связь сербской культуры с Византией. В правой руке Стефан Неманя держит меч, а в левой — Хиландарскую грамоту, которую сербские историки называют «декларацией независимости Сербии средних веков».

Примечания

Комментарии

  1. Ударение приведено согласно статье «Неманичи» в «Энциклопедическом словаре» (2009).

Источники

  1. http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan5.html
  2. Deutsche Nationalbibliothek Record #118922459 // Gemeinsame Normdatei (нем.) — 2012—2016.
  3. Lundy D. R. Stephen Nemanja // The Peerage (англ.)
  4. Стеван Немања, 1997.
  5. Младост Стефана Немање, 1998.
  6. История Югославии, 1963, с. 88.
  7. Чиркович, 2009, с. 39.
  8. Рашка у борбама за независност, 1998.
  9. Крштење Стефана Немање, 1998.
  10. Успон Стефана Немање, 1998.
  11. Велики жупан Стефан Немања, 1998.
  12. Немања у Цариграду, 1998.
  13. История Югославии, 1963, с. 89.
  14. Смрт византијског цара Манојла, 1998.
  15. Чиркович, 2009, с. 40.
  16. Mandrović К. Ilustrovana istorija srpskog naroda: od najstarijih vremena do XIX veka : za narod i školu. — Stamparija Fridriha Jaspera, 1903.
  17. Листая страницы сербской истории, 2014, с. 25.
  18. Чиркович, 2009, с. 41.
  19. Битка на Морави, 1998.
  20. Simić Kalpački Т. Gresi prelepe Evdokije (серб.). Вечерње новости (24 января 2011). Дата обращения: 6 октября 2017. Архивировано 22 марта 2017 года.
  21. Немања уступа престо сину Стефану, 1998.
  22. Листая страницы сербской истории, 2014, с. 26.
  23. История Югославии, 1963, с. 89—90.
  24. Света лоза Стефана Немање (серб.). Дата обращения: 12 мая 2015. Архивировано 4 марта 2016 года.
  25. В Белграде открыли памятник Стефану Немане. Православие.Ru (29 января 2021). Дата обращения: 30 января 2021. Архивировано 29 января 2021 года.

Литература

  • Память преподобного Симеона Мироточивого, царя Сербского // Жития святых на русском языке, изложенные по руководству Четьих-Миней свт. Димитрия Ростовского : 12 кн., 2 кн. доп. — М.: Моск. Синод. тип., 1903—1916. — Т. VI: Февраль, День 13. — С. 274.
  • История Югославии Т. I. — М.: Издательство Академии Наук СССР, 1963. — 736 с.
  • Макова Е. С., Прозоров В. Б. Сербские земли в Средние века и Раннее Новое время // История южных и западных славян. Т. I / Под ред. Г. Ф. Матвеева, З. С. Ненашевой. — М.: Издательство Московского университета, 2008. — 688 с. — ISBN 978-5-211-05388-5. — С. 61—82.
  • Листая страницы сербской истории / Отв. ред. Е. Ю. Гуськова. — М.: Индрик, 2014. — 368 с. — ISBN 978-5-91674-301-2.
  • Раннефеодальные государства на Балканах VI—XII вв. / Отв. ред. Г. Г. Литаврин. — М.: Наука, 1985. — 363 с.
  • Формирование раннефеодальных славянских народностей / Отв. ред. В. Д. Королюк. — М.: Наука, 1981. — 289 с.

иноязычная

  • Пајовић М. Владари српских земаља. — Београд: Медија центар Одбрана, 2014. — 246 с. — ISBN 978-86-335-0414-0.
  • Узелац А. Историjа Срба. — Београд: АТЦ, 2017. — Т. 1. — 420 с. — ISBN 978-86-8&117-37-.
  • Фајфрић Ж. Младост Стефана Немање // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Фајфрић Ж. Рашка у борбама за независност // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Фајфрић Ж. Крштење Стефана Немање // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Фајфрић Ж. Успон Стефана Немање // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Фајфрић Ж. Велики жупан Стефан Немања // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Фајфрић Ж. Немања у Цариграду // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Фајфрић Ж. Смрт византијског цара Манојла // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Фајфрић Ж. Битка на Морави // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Фајфрић Ж. Немања уступа престо сину Стефану // Света лоза Стефана Немање. — Шид: ДД «Графосрем», 1998.
  • Чиркович, Сима. История сербов. — М.: Весь мир, 2009. — 448 с. — ISBN 978-5-7777-0431-3.
  • Чирковић. Срби у средњем веку. — Београд: ИДЕА, 1998. — 271 с. — ISBN 86-7547-033-9.
  • Чоровић В. Стеван Немања // Историја српског народа. — Бања Лука: Ars Libri, 1997.

Ссылки

  • Четири портрета Стефана Немање (серб.). http://www.istorijskabiblioteka.com. Дата обращения: 6 октября 2017.
  • STEFAN NEMANJA of Serbia (англ.). http://fmg.ac. Дата обращения: 6 октября 2017.
  • Đekić Đorđe. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga - Manojlo Komnin i Stefan Nemanja u delima vizantijskih besednika XII veka (серб.). Srpski citatni indeks. Дата обращения: 6 октября 2017.
  • Zarković Božidar. Pečati Stefana Nemanje (серб.). Srpski citatni indeks. Дата обращения: 6 октября 2017.
  • Cvetkovska-Ocokoljić Violeta, Cvetkovski Tatjana. Stefan Nemanja i buđenje nacionalne svesti u Srba (серб.). Srpski citatni indeks. Дата обращения: 6 октября 2017.
  • Stanković Vladan D. Stvaranje feudalne države u vreme Stefana Nemanje (серб.). Srpski citatni indeks. Дата обращения: 6 октября 2017.
  • image На Викискладе есть медиафайлы по теме Стефан Неманя


Википедия, чтение, книга, библиотека, поиск, нажмите, истории, книги, статьи, wikipedia, учить, информация, история, скачать, скачать бесплатно, mp3, видео, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, картинка, музыка, песня, фильм, игра, игры, мобильный, телефон, Android, iOS, apple, мобильный телефон, Samsung, iphone, xiomi, xiaomi, redmi, honor, oppo, nokia, sonya, mi, ПК, web, Сеть, компьютер, Информация о Стефан Неманя, Что такое Стефан Неманя? Что означает Стефан Неманя?

V Vikipedii est stati o drugih lyudyah s imenem Stefan Ste fan I Nema nya 1113 1113 Ribnica 13 fevralya 1199 monastyr Hilandar serbskij velikij zhupan Rashki osnovatel dinastii Nemanichej Stefan NemanyaStefan NemaњaFreska v cerkvi Bogorodicy v monastyre Studenica 1568 Velikij zhupan izobrazhyon v carskoj korone no v odezhde monaha V rukah on derzhit model hrama kotoryj postroilVelikij zhupan Rashki1168 1196PredshestvennikPreemnik Stefan PervovenchannyjRozhdenie okolo 1113 ili 1114 Rybnica krepost DuklyaSmert 13 fevralya 1199 1199 02 13 Hilandar Ajon Oros vd GreciyaMesto pogrebeniya Monastyr StudenicaRod NemanichiOtec Zavida vd Supruga Anastasiya SerbskayaDeti Svyatoj Savva Vukan Nemanich i Stefan PervovenchannyjOtnoshenie k religii pravoslavie i Serbskaya pravoslavnaya cerkovAvtograf Mediafajly na Vikisklade Nemanya sverg svoego starshego brata Tihomira i sumel dobitsya nezavisimosti Rashki ot Vizantijskoj imperii Nesmotrya na to chto vposledstvii on byl vynuzhden priznat syuzerenitet vizantijskih imperatorov Nemane udalos ukrepit polozhenie strany na Balkanah a takzhe prisoedinit k nej takie naselyonnye serbami oblasti kak Kosovo Duklya Travuniya Zahume zemli vokrug reki Neretvy On provodil takzhe centralizatorskuyu politiku vnutri Rashki i presledoval bogomilov Pravlenie Nemani stalo periodom razvitiya serbskoj kultury Ego pravlenie oznamenovalos stroitelstvom monumentalnyh zaduzhbin a v arhitekture nachalsya rascvet rashskogo stilya yarchajshim primerom kotorogo stal osnovannyj v 1171 godu Nemanej monastyr Dzhurdzhevi Stupovi Pri uchastii Nemani bylo postroeno i obnovleno mnozhestvo cerkvej i monastyrej sredi kotoryh monastyri Studenica i Hilandar V 1196 godu peredal vlast svoemu srednemu synu Stefanu i postrigsya v monahi pod imenem Simeon Skonchalsya v 1199 godu v monastyre Hilandar ego moshi byli pereneseny v monastyr Studenica gde pokoyatsya i ponyne Kanonizirovan Serbskoj pravoslavnoj cerkovyu kak prepodobnyj Simeon Mirotochivyj BiografiyaMolodost i pereselenie v Rashku Stefan Nemanya rodilsya v 1113 ili v 1114 godu v Ribnice v seme zhupana Zavidy bezhavshego tuda iz Rashki posle grazhdanskoj vojny Nemanya byl chetvertym synom ego starshimi bratyami byli Tihomir Stracimir i Miroslav Sam Zavida byl pravoslavnym no tak kak v Dukle v to vremya prakticheski ne bylo pravoslavnogo duhovenstva Nemanyu krestil katolicheskij svyashennik O ego detstve i yunosti nichego ne izvestno Istorik Zhelko Fajfrich predpolozhil chto Nemanya chasto poseshal primorskij gorod Kotor i znakomilsya s tem kak gorod reshaet voprosy samoupravleniya i vedet torgovlyu Takzhe mnogo vremeni on posvyashal sokolinoj ohote V 1140 h godah Zavidu predpolozhitelno pozval obratno v Rashku velikij zhupan Urosh II kotoryj stremilsya dobitsya nezavisimosti ot Vizantii V 1149 godu rasschityvaya na pomosh Vengrii on nachal vtorzhenie v vizantijskie predely no vskore byl razbit Vizantijskaya armiya zanyala ryad serbskih gorodov v tom chisle stolicu Rashki gorod Ras Spustya nekotoroe vremya serby smogli otbit chast zemel k nim na podmogu podoshlo vengerskoe vojsko V 1150 godu vizantijcy nanesli porazhenie obedinennoj serbsko vengerskoj armii v bitve na Tare V rezultate Rashka v ocherednoj raz priznala zavisimost ot Vizantii Velikij zhupan obyazyvalsya v sluchae neobhodimosti po trebovaniyu imperatora predostavlyat Vizantii 500 voinov dlya boevyh dejstvij v Maloj Azii i 2000 voinov dlya vojny v Evrope O tom kakuyu rol v etih sobytiyah sygrali Zavida i ego synovya dopodlinno neizvestno Petrova cerkov v Rase Spustya nekotoroe vremya posle vozvrasheniya v Rashku Nemanya byl kreshen v Petrovoj cerkvi v Rase po pravoslavnomu obryadu Etot hram buduchi togda edinstvennoj episkopskoj cerkovyu v strane proizvel na nego silnoe vpechatlenie i v tom chisle poetomu vposledstvii stal odnim iz glavnyh religioznyh centrov Rashki Po mneniyu Zhelko Fajfricha kresheniem v pravoslavnoj cerkvi Nemanya presledoval i politicheskie celi tak kak ne mog dobitsya v Rashke vysokogo polozheniya buduchi katolikom V eto vremya Rashka predstavlyala soboj nebolshuyu stranu zanyatuyu obshirnymi lesnymi massivami i gorami mezhdu kotorymi raspolagalis doliny Nesmotrya na to chto Ras formalno byl ee stolicej velikij zhupan so svitoj byl vynuzhden postoyanno menyat rezidenciyu ostavayas v gorode ili kreposti na stolko skolko pozvolyali zapasy provizii Prigranichnye oblasti imenovalis Krainami i imeli osobuyu organizaciyu Naselenie zanimalos v osnovnom skotovodstvom zemledelie bylo menee razvito V 1150 h godah Nemanya ot otca poluchil v upravlenie zemli okolo Toplicy Ibara i Rasiny kotorye togda nahodilis na vostochnoj granice strany Neskolko ranee on zhenilsya na Anne V nachale 1160 h godov Nemanya i ego bratya zanimali uzhe vidnoe polozhenie v Rashke v 1162 godu Nemanyu priglasil dlya besedy vizantijskij imperator Manuil I Komnin gde okazal emu torzhestvennyj priem a takzhe dal emu ranee prinadlezhavshie Vizantii zemli bliz Leskovaca Prichiny takogo shaga imperatora neizvestny Vozmozhno Nemanya i ego bratya podderzhivali vizantijskih stavlennikov na prestol velikogo zhupana i takim zhestom on nagradil Nemanyu za vernost Odnako eto silno nastroilo protiv Nemani ego starshih bratev Formalnym obvineniem s ih storony stalo to chto Nemanya vozvodit cerkvi ne sprosiv ih mneniya Pravlenie v Rashke Ruiny Rasa stolicy Rashki Tak kak v 1150 1160 h godah v seme velikogo zhupana shla borba za vlast eto pozvolilo Konstantinopolyu vmeshivatsya vo vnutrennie dela Rashki Vizantiya sama naznachala velikih zhupanov i smeshala ih esli oni nachinali vesti slishkom nezavisimuyu politiku ili vystupali protiv gospodstva imperii Odnako vsyo eto tolko otlozhilo ocherednuyu popytku serbov dobitsya nezavisimosti V konce 1160 h godov novyj velikij zhupan popytalsya stat nezavisimym ot imperii odnako byl vzyat v plen Ego obvinili v peregovorah s nemcami i otnoshenii k vengerskomu korolyu kak k svoemu gospodinu Vmesto nego Konstantinopol naznachil zhupanom brata Nemani Tihomira Sam Nemanya v etot period byl loyalen Vizantii On eshyo bolshe ubedil imperatora v svoej vernosti kogda pomog vizantijskoj armii v vojne protiv vengrov Po mneniyu Zhelko Fajfricha Manuil Komnin imenno Tihomira postavil velikim zhupanom Rashki potomu chto tot byl starshim sredi bratev i krome togo poslal vojsko v pomosh vizantijcam voyuyushim s vengrami Etim vospolzovalsya Nemanya podogrevavshij nedovolstvo sredi serbskoj znati nastroennoj protiv Konstantinopolya Na sabore serbskoj vlastely Nemanya i ego storonniki pribyvshie po priglasheniyu Tihomira i drugih bratev byli shvacheny i zaklyucheny v temnicu Vskore Nemanya sumel vybratsya iz zatocheniya i stal sobirat storonnikov Opasayas mesti Tihomir s bratyami bezhal v Vizantiyu Imperator Manuil prinyal beglecov i vnyal ih molbam o pomoshi V Rashku Tihomir napravilsya vo glave krupnogo vojska ukomplektovannogo nayomnikami Stremyas ne dopustit vtorzheniya protivnika na svoi zemli Nemanya s vojskom vyshel navstrechu Tihomiru armii vstretilis u Pantina bliz Zvechana V krovoprolitnom srazhenii Tihomir byl razbit Ego vojsko poneslo bolshie poteri krome pogibshih v boyu mnogie v tom chisle i on sam utonuli v reke Sitnice vo vremya begstva mnogie popali v plen Na obratnom puti v razbitoj armii proizoshli stychki mezhdu voevavshimi za Tihomira serbami Mnogie iz nih v tom chisle ego bratya Stracimir i Miroslav ne zhelaya vozvrashatsya ko dvoru imperatora otpravilis k Nemane prosya u nego prosheniya Posle etoj bitvy u Nemani ne bylo sopernikov vnutri strany Monastyr Dzhurdzhevi Stupovi Ukrepivshis na trone Nemanya reshil obedinit vse serbskie zemli V pervuyu ochered ego vzor byl obrashyon na Duklyu i drugie primorskie oblasti Mezhdu tem v voprose Dukli on proyavlyal ostorozhnost tak kak v nej bolshoe vliyanie imela katolicheskaya cerkov a po mneniyu Nemani centrom novogo serbskogo gosudarstva dolzhna byla byt Rashka gde podavlyayushee bolshinstvo naseleniya bylo pravoslavnym Krome togo Nemanya stremilsya ovladet i temi naselyonnymi serbami oblastyami kontrol nad kotorymi sohranyala Vizantiya V 1171 godu nachalsya konflikt Vizantii i Venecii v kotoryj na storone poslednej okazalis vtyanuty takzhe Vengriya i Svyashennaya Rimskaya imperiya Veneciancy sumeli privlech na svoyu storonu i Nemanyu Serby soglasovali svoi plany s venecianskoj armiej i razdelili vojsko na dve chasti Pervaya atakovala vizantijcev vdol Vtoraya vo glave s samim Nemanej vtorglas v primorskie zemli zanyav chast prinadlezhavshih Vizantii gorodov Odnako uspehi serbskoj armii na poberezhe Adriatiki nesmotrya na podderzhku zhivshih zdes serbov okazalis skromnymi Armiya ne byla podgotovlena k dlitelnoj vojne i ne imela opyta osad horosho ukreplyonnyh gorodov Monastyr Studenica Vskore umer korol Vengrii novyj pravitel Bela III byl stavlennikom Vizantii Veneciya takzhe vybyla iz vojny eyo vojsko silno postradalo ot mora Imperator Manuil reshil dejstvovat bystro i zakonchit vojnu razgromom serbov S nebolshim otryadom on vtorgsya v Rashku vospolzovavshis tem chto eyo osnovnye sily prodolzhali ostavatsya v primorskih zemlyah Nemanya ne prinyal srazheniya i ukrylsya v gorah Spustya nebolshoe vremya on reshil sdatsya na milost vizantijcev i pribyl bosoj v ih lager gde vruchil svoj mech imperatoru Manuilu Takim obrazom vojna byla okonchena Vizantiya dokazala chto po prezhnemu yavlyaetsya moshnoj siloj na Balkanah Vernuvshis v Konstantinopol imperator ustroil triumf za ego kolesnicej shel peshij Nemanya Zatem on vnov prisyagnul Vizantii na vernost i vernulsya v Rashku sohraniv titul velikogo zhupana Sobor osudivshij bogomilov Freska iz cerkvi Svyatogo Ahilliya Arile Nemanya sdelal vyvody iz etogo porazheniya i vernuvshis v Rashku prodolzhil ukreplyat stranu On zastavil polnostyu podchinitsya svoih bratev Stracimira i Miroslava kotorye pravili zemlyami okolo Zapadnoj Moravy i Zahumem sootvetstvenno Krome togo Nemanya nachal borbu s bogomilstvom poluchivshem razvitie eshyo v predshestvuyushem stoletii v Bolgarii i Makedonii i imevshem tam yarko vyrazhennuyu antifeodalnuyu napravlennost So vremenem bogomilstvo v Rashke prinyalo shirokij razmah Ono nashlo storonnikov i sredi feodalnogo klassa vlastely otdelnye predstaviteli kotoroj okazyvali otpor centralizatorskoj politike velikogo zhupana V 1186 godu Nemanya sozval sabor bliz cerkvi Svyatyh Apostolov Petra i Pavla v Stari Rase na kotorom bylo postanovleno iskorenit merzkuyu i proklyatuyu eres Nemanya s vojskom vystupil protiv eretikov Ego syn Stefan Pervovenchannyj tak opisyval etot pohod i odnih szhyog drugih nakazal razlichnymi nakazaniyami inyh prognal iz svoego gosudarstva a ih doma i vse imushestvo sobrav rozdal prokazhennym i nishim i povsyudu iskorenil etu proklyatuyu veru chtoby bolshe ne sushestvovala ona v ego gosudarstve Simeon MirotochivyjFreska XIII veka Cerkov Ioakima i Anny monastyr StudenicaImya v miru Ste fan I NemanyaRodilsya 1114 1114 RibnicaUmer 13 fevralya 1200 1200 02 13 monastyr HilandarMonasheskoe imya SimeonPochitaetsya v Pravoslavnoj cerkviV like prepodobnyhDen pamyati v Pravoslavnoj cerkvi 13 26 fevralya Mediafajly na VikiskladeSerbiya vo vremya pravleniya Nemani V 1180 godu umer imperator Vizantii Manuil V imperii nachalsya haos mnogie eyo vassaly nachali vesti nezavisimuyu ili vrazhdebnuyu po otnoshenii k nej politiku Sredi takih byla i korol Vengrii Bela III poluchivshij tron blagodarya pomoshi Manuila Vengerskoe vojsko vtorglos v predely imperii i zahvatilo ranee podkontrolnye ej chast Horvatii Dalmaciyu i Srem Vengry popytalis ovladet takzhe Belgradom i no byli otbity Vo vremya ih novogo pohoda k nim prisoedinilos i serbskoe vojsko Obedinyonnaya armiya bystro zanyala dolinu Moravy a zatem doshla do rajona sovremennoj Sofii Posle etogo vengry prekratili pohod dovolnye uspehami a serby prodolzhili opustoshat vizantijskie predely Po dannym biografov Nemani on zahvatil takie goroda kak Nish Ravno Prizren i drugie Prisoediniv ih k Rashke on povel vojsko v Duklyu i drugie primorskie oblasti kotorye vskore zahvatil Tochno neizvestno kogda imenno byl ustanovlen kontrol nad nimi no v 1186 godu oni uzhe byli v sostave Rashki Pravitel Dukli Mihail byl svergnut mnogie predstaviteli mestnoj vlastely bezhali v Dubrovnik Mnozhestvo grekov byli ubity ucelevshie bezhali v nezatronutye vojnoj predely Vizantii V 1185 i 1186 godah serbskoe vojsko osazhdalo Dubrovnik no oba raza bylo vynuzhdeno otstupit 27 sentyabrya 1186 goda byl zaklyuchyon dogovor o mire predostavlyavshij kupcam dubrovchanam svobodu torgovli v Rashke poddannye kotoroj v svoyu ochered poluchali pravo svobodnogo peredvizheniya po Dubrovniku Spustya neskolko let pravo svobodnoj torgovli v serbskih zemlyah poluchili kupcy iz Splita Vstrecha Nemani s Fridrihom Barbarossoj vo vremya Tretego krestovogo pohoda Litografiya angl V 1188 godu kogda v Serbii stalo izvestno o podgotovke k krestovomu pohodu Stefan Nemanya otpravil posolstvo v Nyurnberg k germanskomu imperatoru Fridrihu Barbarosse vojsko kotorogo dolzhno bylo projti cherez Balkanskij poluostrov Kogda krestonoscy prohodili cherez Serbiyu Nemanya i ego bratya s bogatymi podarkami vstretili germanskogo imperatora v Nishe i predlozhili emu vstupit v soyuz protiv Vizantii Nesmotrya na to chto zaklyuchit etot soyuz serbam tak i ne udalos tak kak Fridrih Barbarossa otkazalsya ot predlozheniya Nemani oni vtorglis v predely Vizantii i zahvatili ryad oblastej na territorii yugo vostoka sovremennoj Serbii i na zapade Bolgarii Posle uhoda krestonoscev Vizantii udalos otvoevat ryad zanyatyh serbami territorij a v 1190 godu vojska Stefana Nemani byli razbity v bitve na reke Morave Odnako zaklyuchyonnyj mir ostavil za Rashkoj ryad byvshih vizantijskih vladenij I esli ranshe oni imeli smeshannoe naselenie iz serbov i grekov to k momentu bitve na Morave grecheskoe naselenie prakticheski polnostyu ostavilo ih stradaya vo vremya prezhnih vtorzhenij Nemani Odnim iz uslovij mira byl brak mezhdu synom Nemani Stefanom i docheryu vizantijskogo imperatora Alekseya III Angela Evdokiej zaklyuchyonnyj priblizitelno v 1191 godu V nachale 1190 h godov Rashka blagodarya diplomaticheskim i voennym uspeham Stefana Nemani zanimala obshirnuyu territoriyu Eyo severnoj granicej byli zemli mezhdu rekami Moravoj i Zapadnoj Moravoj Na vostoke granica prohodila okolo goroda Vrane Na yuge Rashka prostiralas na oblasti Kosovo Hvosno sovr Metohiya zemli k severu ot Shkodera Na zapade vladeniya Stefana Nemani vklyuchali v sebya Duklyu Travuniyu i Zahume Takim obrazom po ocenkam Zhelko Fajfricha Rashka stala moshnym gosudarstvom Otrechenie ot prestola i uhod v monastyr Nemanya peredaet vlast synu Stefanu Litografiya Anastasa JovanovichaMonastyr Hilandar V 1196 godu Nemanya sozval sobor v Rase gde obyavil o zhelanii peredat tron svoemu synu Stefanu Prichiny pochemu Nemanya vybral svoego srednego syna Stefana a ne starshego Vukana tochno neizvestny Vozmozhno opredelennuyu rol sygralo to chto Vukan byl katolikom Takzhe vydvigaetsya predpolozhenie chto glavnoj prichinoj byl brak Stefana s Evdokiej i takim obrazom tesnaya svyaz s vizantijskim imperatorom Mladshij syn Nemani Rastko k tomu vremeni uzhe postrigsya v monahi pod imenem Savva v russkom monastyre na Afone Vukan ostalsya pravitelem Dukli Toplicy Hvosna i Trebinya i provozglasil sebya korolem Posle peredachi vlasti synu Nemanya postrigsya v monahi pod imenem Simeon i god provel v monastyre Studenica Vmeste so svoim synom Savvoj on postroil monastyr Hilandar na Afone gde i provel poslednie gody svoej zhizni 13 fevralya 1199 goda on skonchalsya Posle smerti byl prichislen k liku svyatyh Ego podvigi i zaslugi kak osnovatelya Serbskogo gosudarstva byli proslavleny Serbskoj pravoslavnoj cerkovyu chto ukrepilo avtoritet pravyashej v Serbii dinastii Nemanichej Serbskij istorik Zhelko Fajfrich pisal chto do nachala pravleniya Nemani v Evrope nikto ne vosprinimal Rashku vserez Dlya sovremennikov eto byla dikaya gornaya strana kotoruyu esli kto i poseshal tak tolko vizantijskie vojska vynuzhdennye podavlyat vosstaniya serbov Mezhdu tem v rezultate deyatelnosti Nemani Rashka stala moshnoj siloj na Balkanah s kotoroj byli vynuzhdeny schitatsya vse eyo sosedi Razvivalis kultura i stroitelstvo aktivizirovalas torgovlya SemyaOt knyagini Anny Nemanya imel troih synovej i tryoh docherej Vukan Stefan Rastko Efimiya Vuka ElenaPamyatPamyatnik Stefanu Nemane otkryt v sredu v Belgrade 27 yanvarya 2021 goda Figura izvayana rossijskim skulptorom Aleksandrom Rukavishnikovym pobedivshim na mezhdunarodnom konkurse Pamyatnik vysotoj 23 m stal samym bolshim monumentom Belgrada on raspolozhen na rekonstruirovannoj Savskoj ploshadi pered starym zdaniem zheleznodorozhnogo vokzala v kotorom razmestitsya Detali pamyatnika byli dostavleny iz Moskvy v Belgrad letom 2020 goda posle chego shest mesyacev prodolzhalsya montazh monumenta Pamyatnik stoit na postamente v vide vizantijskogo shlema chto simvoliziruet svyaz serbskoj kultury s Vizantiej V pravoj ruke Stefan Nemanya derzhit mech a v levoj Hilandarskuyu gramotu kotoruyu serbskie istoriki nazyvayut deklaraciej nezavisimosti Serbii srednih vekov PrimechaniyaKommentarii Udarenie privedeno soglasno state Nemanichi v Enciklopedicheskom slovare 2009 Istochniki http genealogy euweb cz balkan balkan5 html Deutsche Nationalbibliothek Record 118922459 Gemeinsame Normdatei nem 2012 2016 Lundy D R Stephen Nemanja The Peerage angl Stevan Nemaњa 1997 Mladost Stefana Nemaњe 1998 Istoriya Yugoslavii 1963 s 88 Chirkovich 2009 s 39 Rashka u borbama za nezavisnost 1998 Krshteњe Stefana Nemaњe 1998 Uspon Stefana Nemaњe 1998 Veliki zhupan Stefan Nemaњa 1998 Nemaњa u Carigradu 1998 Istoriya Yugoslavii 1963 s 89 Smrt vizantiјskog cara Manoјla 1998 Chirkovich 2009 s 40 Mandrovic K Ilustrovana istorija srpskog naroda od najstarijih vremena do XIX veka za narod i skolu Stamparija Fridriha Jaspera 1903 Listaya stranicy serbskoj istorii 2014 s 25 Chirkovich 2009 s 41 Bitka na Moravi 1998 Simic Kalpacki T Gresi prelepe Evdokije serb Vecherњe novosti 24 yanvarya 2011 Data obrasheniya 6 oktyabrya 2017 Arhivirovano 22 marta 2017 goda Nemaњa ustupa presto sinu Stefanu 1998 Listaya stranicy serbskoj istorii 2014 s 26 Istoriya Yugoslavii 1963 s 89 90 Sveta loza Stefana Nemaњe serb Data obrasheniya 12 maya 2015 Arhivirovano 4 marta 2016 goda V Belgrade otkryli pamyatnik Stefanu Nemane neopr Pravoslavie Ru 29 yanvarya 2021 Data obrasheniya 30 yanvarya 2021 Arhivirovano 29 yanvarya 2021 goda LiteraturaPamyat prepodobnogo Simeona Mirotochivogo carya Serbskogo Zhitiya svyatyh na russkom yazyke izlozhennye po rukovodstvu Chetih Minej svt Dimitriya Rostovskogo 12 kn 2 kn dop M Mosk Sinod tip 1903 1916 T VI Fevral Den 13 S 274 Istoriya Yugoslavii T I M Izdatelstvo Akademii Nauk SSSR 1963 736 s Makova E S Prozorov V B Serbskie zemli v Srednie veka i Rannee Novoe vremya Istoriya yuzhnyh i zapadnyh slavyan T I Pod red G F Matveeva Z S Nenashevoj M Izdatelstvo Moskovskogo universiteta 2008 688 s ISBN 978 5 211 05388 5 S 61 82 Listaya stranicy serbskoj istorii Otv red E Yu Guskova M Indrik 2014 368 s ISBN 978 5 91674 301 2 Rannefeodalnye gosudarstva na Balkanah VI XII vv Otv red G G Litavrin M Nauka 1985 363 s Formirovanie rannefeodalnyh slavyanskih narodnostej Otv red V D Korolyuk M Nauka 1981 289 s inoyazychnaya Paјoviћ M Vladari srpskih zemaљa Beograd Mediјa centar Odbrana 2014 246 s ISBN 978 86 335 0414 0 Uzelac A Istorija Srba Beograd ATC 2017 T 1 420 s ISBN 978 86 8 amp 117 37 Faјfriћ Zh Mladost Stefana Nemaњe Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Faјfriћ Zh Rashka u borbama za nezavisnost Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Faјfriћ Zh Krshteњe Stefana Nemaњe Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Faјfriћ Zh Uspon Stefana Nemaњe Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Faјfriћ Zh Veliki zhupan Stefan Nemaњa Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Faјfriћ Zh Nemaњa u Carigradu Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Faјfriћ Zh Smrt vizantiјskog cara Manoјla Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Faјfriћ Zh Bitka na Moravi Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Faјfriћ Zh Nemaњa ustupa presto sinu Stefanu Sveta loza Stefana Nemaњe Shid DD Grafosrem 1998 Chirkovich Sima Istoriya serbov M Ves mir 2009 448 s ISBN 978 5 7777 0431 3 Chirkoviћ Srbi u sredњem veku Beograd IDEA 1998 271 s ISBN 86 7547 033 9 Choroviћ V Stevan Nemaњa Istoriјa srpskog naroda Baњa Luka Ars Libri 1997 SsylkiChetiri portreta Stefana Nemaњe serb http www istorijskabiblioteka com Data obrasheniya 6 oktyabrya 2017 STEFAN NEMANJA of Serbia angl http fmg ac Data obrasheniya 6 oktyabrya 2017 Đekic Đorđe Ne svedoci lazno na bliznjega svoga Manojlo Komnin i Stefan Nemanja u delima vizantijskih besednika XII veka serb Srpski citatni indeks Data obrasheniya 6 oktyabrya 2017 Zarkovic Bozidar Pecati Stefana Nemanje serb Srpski citatni indeks Data obrasheniya 6 oktyabrya 2017 Cvetkovska Ocokoljic Violeta Cvetkovski Tatjana Stefan Nemanja i buđenje nacionalne svesti u Srba serb Srpski citatni indeks Data obrasheniya 6 oktyabrya 2017 Stankovic Vladan D Stvaranje feudalne drzave u vreme Stefana Nemanje serb Srpski citatni indeks Data obrasheniya 6 oktyabrya 2017 Na Vikisklade est mediafajly po teme Stefan NemanyaNemanichiStefan Nemanya 1114 1196 Vukan Nemanich Dimitrie Nemanich monah David Vratko Nemanich Yug Bogdan sm dalee Yugovichi Milica Serbskaya 1335 1405 muzh Lazar Hrebelyanovich sm dalee LazarevichiStefan Pervovenchannyj 1165 1228 Stefan Radoslav 1192 1234 Stefan Vladislav I 1198 1267 svyatoj Savva II Predislav 1200 1271 Stefan Urosh I 1220 1277 Stefan Dragutin 1253 1316 Stefan Vladislav II ok 1270 1325 Stefan Urosh II Milutin 1253 1321 Stefan Konstantin ok 1282 ok 1322 Stefan Urosh III Dechanskij 1284 1331 Stefan Urosh IV Dushan 1308 1355 Stefan Urosh V 1336 1371 Simeon Sinisha Nemanich 1326 1371 Jovan Urosh Ioasaf Meteorit ok 1350 1423 Mariyasvyatoj Savva I Rastko ok 1169 1236 Eta statya vhodit v chislo horoshih statej russkoyazychnogo razdela Vikipedii

NiNa.Az

NiNa.Az - Абсолютно бесплатная система, которая делится для вас информацией и контентом 24 часа в сутки.
Взгляните
Закрыто