Стефан Владислав
Сте́фан Вла́дислав Не́манич (серб. Стефан Владислав Немањић; ок. 1198 — между 1264 и 1281) — сербский король из династии Неманичей, правивший в 1234—1243 годах, известный также как святой Владислав Сербский. Средний сын Стефана Первовенчанного, правившего Сербией в 1196—1228 годах. В 1234 году, опираясь на поддержку сербского дворянства, сверг своего брата Радослава (по другой версии, свергнутый Радослав сам предложил Владиславу стать его преемником). Во время правления Владислава его дядя, святой Савва Сербский, отправился в паломничество и умер по дороге домой в Болгарии. Владиславу удалось вернуть его останки на родину и похоронить их в монастыре Милешева, построенному по его приказу как место своего будущего погребения. Сербия в этот период была политически едина с Болгарией, так как Владислав женился на дочери Ивана II Асена Белославе. Владислав смог отстоять приморскую провинцию Захумье в борьбе с венгерскими крестоносцами. Вскоре после смерти Ивана II Асена на Балканы вторглись монголы и опустошили сербские земли, чем воспользовалась сербская знать и восстала против Владислава. В 1243 году он отрёкся от престола в пользу своего младшего брата Уроша. Скончался во второй половине XIII века, похоронен в монастыре Милешева.
| Стефан Владислав | |
|---|---|
| серб. Стефан Владислав Немањић | |
| |
| 1234 — 1243 | |
| Предшественник | Стефан Радослав |
| Преемник | Стефан Урош I |
| Рождение | около 1198
|
| Смерть | 1 ноября 1267 или 1269 |
| Место погребения | |
| Род | Неманичи |
| Отец | Стефан Первовенчанный |
| Мать | Евдокия Ангелина Комнина |
| Супруга | Белослава Болгарская |
| Дети | сыновья Стефан и Деза, дочь |
| Отношение к религии | Сербская православная церковь |
| Автограф | ![]() |
Биография
Ранние годы
Стефан Владислав родился около 1198 года и был вторым сыном короля Стефана Первовенчанного и византийской принцессы Евдокии.
В 1227 году король Стефан Первовенчанный заболел и вскоре скончался, приняв перед смертью монашеский постриг. Его старший сын Радослав был увенчан королевской короной в монастыре Жича, приняв её из рук своего дяди, архиепископа Саввы. Младшие сыновья Стефана, Владислав и Урош, получили в правление уделы. Еще один его сын, Предислав, вскоре после этого был назначен епископом Захумья, приняв имя Саввы, и позднее стал архиепископом Сербии (1263—1270). Церковная власть и светская, таким образом, оказались в руках членов одной семьи.
Восшествие на престол
Согласно биографу Святого Саввы монаху Феодосию, Радослав первоначально был хорошим правителем, но затем попал под влияние своей жены — дочери Феодора Комнина, эпирского деспота. Зависимость короля от его жены и тестя настроили против него сербское дворянство. Тем не менее, положение Радослава было весьма стабильным, пока Феодор Комнин сохранял свою власть. Однако в 1230 году он был разбит и пленен в битве при Клокотнице болгарским царем Иваном II Асенем, после чего позиции Радослава, вероятно, серьезно ослабли. В результате несколько влиятельных дворянских семей восстали против власти короля в 1233 году. Феодосий писал, что знать отказалась от поддержки Радослава и встали на сторону молодого Владислава. Радослав бежал из страны осенью того же года. Есть сведения о том, что он, пытаясь вернуть трон, пообещал наместнику Рагузы (Дубровника) торговые привилегии в обмен на поддержку. Узнав об этом, Владислав начал угрожать Рагузе и Радослав был вынужден обратиться за помощью к боснийскому бану Матею Нинославу, но потерпел неудачу и бежал к Мануилу Комнину в Диррахий, где также не получил ожидаемой помощи.
Архиепископ Савва попытался погасить конфликт. Его симпатии, скорее всего, были на стороне Радослава, так как он был законным правителем, однако, желая не допустить масштабной борьбы за трон, которая бы ослабила страну, он предпринял меры для коронования Владислава. Во многом благодаря усилиям Саввы Владислав женился на дочери могущественного болгарского царя Ивана II Асена. Вскоре после этого Савва отказался от сана в пользу своего ученика Арсения. С Саввой связался Радослав, пожелавший вернуться домой и заявивший о своем отказе от борьбы за трон. В результате, как писал Феодосий, чтобы защитить Радослава от Владислава, Савва постриг его в монахи под именем Йована.
Условия соглашения между Владиславом и Радославом, сопутствовавшего возвращению последнего в Сербию, доподлинно неизвестны, но по мнению историка Желько Файфрича, он больше не восставал против короля. Возможно, Владислав также дал ему в управление часть страны.
Период царствования


Савва Неманич умер в 1236 году в Болгарии, направляясь домой из паломничества по Святой Земле, и с почетом был похоронен в Церкви Сорока Великомучеников в Тырново. В самой Сербии звучали обвинения в адрес нового короля, что он виновен в смерти Саввы и том, что того похоронили в Болгарии, а не на Родине. Владислав несколько раз просил болгарского царя вернуть мощи Саввы в Сербию, но, после постоянных отказов, был вынужден лично прибыть в Тырново для переговоров с Иван Асенем II, которые окончились для него успешно. Мощи Саввы были захоронены в построенном в 1234 году монастыре Милешева.
После этого Владислав смог заняться обустройством страны и укреплением ее внешнеполитических позиций. Первые шаги к этому были сделаны еще в 1235 году, когда был подписан договор о торговых привилегиях с Дубровником. Взамен дубровчане обязались не принимать у себя врагов короля и не допускать у себя организации враждебных Сербии действий.
Владислав был тесно связан с болгарским царем, поддерживая с ним прочный союз. Некоторые историки предполагали, что он даже признал сюзеренитет Болгарии над Сербией. Таким образом, если при Радославе страна опиралась на Эпир, то Владислав обеспечил ей поддержку Болгарии, чей царь Иван Асен II в это время был наиболее могущественным правителем на Балканах.
Кроме того, Владислав был вынужден реагировать на возросшую активность Венгрии на Балканах. В 1232 году венгры отобрали у болгар и Белград. Между 1235 и 1241 венгерские крестоносцы провели военную кампанию против Боснии. Собственно Сербия не представляла особого интереса для крестоносцев, однако венгры начали угрожать Захумью — приморской территории, ранее бывшей княжеством. Часть его входила в состав Сербии. В 1237 году герцог Коломан атаковал Захумье, проведя свое войско через боснийские земли. Северная часть Захумья, где правил дальний родственник Владислава Тольен, пала быстро, под угрозой оказалась та его часть, что принадлежала Сербии. Владислав лично возглавил военный поход для защиты своих владений, достигнув реки Цетины без серьезных столкновений с отрядами Коломана. В 1240 году его войско стояло близ Дубровника, ожидая дальнейшего развития событий.
Монгольское вторжение
После смерти Ивана II Асена у Владислава появилась сильная оппозиция в лице недовольной знати. Не исключено, что Владислав смог бы подавить сопротивление непокорных дворян, если бы не начавшееся монгольское вторжение. В период между 1206 и 1227 годами монголы захватили обширные территории в Азии, а к концу 1242 года покорили большую часть русских княжеств, опустошили польские и чешские земли, а также Венгерское королевство, куда входили территории современных Венгрии, Хорватии и Боснии и Герцеговины. Возвращаясь в Прикаспийские степи монголо-татары разорили Сербию и Болгарию. Хотя Сербия пребывала в руинах, она не понесла значительных людских потерь — население отступило в леса, где вторгшиеся отряды Батыя не стали преследовать их. Сербские города Каттаро, Дривасто и Свач были сожжены. Монгольское нашествие принесло разрушения, однако фатальным для Владислава стало не оно, а уже упомянутая смерть Ивана II Асена, оставившая его без прежней поддержки.
Потеря трона и смерть
Недовольное болгарским влиянием дворянство перешло на сторону Уроша — младшего (сводного) брата Владислава. Весной 1243 года Владислав был вынужден отречься от престола в его пользу. Желько Файфрич предположил, что Урош сломил сопротивление брата довольно быстро и некоторое время удерживал его в заточении. Однако королева Белослава не смирилась с переворотом и укрепилась в Рагузе, откуда возглавляла оппозицию Урошу. Это подтверждается указом Уроша, датированным летом 1243 года, по которому жители Рагузы клялись в верности королю и обещали, что Белослава больше не станет предпринимать враждебных ему действий.
Династический кризис завершился быстро — братья вскоре смогли договориться. Урош проявил благородство к Владиславу и дал ему в управление Зету, а также разрешил пользоваться королевским титулом. О действительных причинах конфликта между братьями не сохранилось достоверных сведений. Желько Файфрич отмечал, что большинство историков утрату власти Владиславом связывают со смертью болгарского царя и вторжением монголов потому, что они произошли незадолго до передачи власти Урошу.
После 1243 года Владислав фактически выпадает из поля зрения сербских хронистов. Несколько упоминаний его в источниках подчеркивают, что он имел дружественные отношения с Урошем. Предположительно, он больше не пытался вернуться на сербский престол и утратил политические амбиции. Дети Владислава и их потомки не играли какой-либо роли в жизни Сербии и, практически, не упоминаются в источниках.
Владислав умер между 1264 и 1281 годами и был похоронен в монастыре Милешева.
Семья
От брака с Белославой Болгарской, дочерью Ивана Асена II, Стефан Владислав имел троих детей:
- Стефан (ум. до 1281 в Эсфигмену).
- Деза (упоминается в источниках, датированных между 1281 и 1285 годами).
- дочь (имя не сохранилось), выданная за Джуру Качича, князя Омиша.
Родословная
| Завид | ||||||||||||||||
| Стефан Неманя | ||||||||||||||||
| Стефан Первовенчанный | ||||||||||||||||
| Анастасия Сербская | ||||||||||||||||
| Стефан Владислав I | ||||||||||||||||
| Андроник Дука Ангел | ||||||||||||||||
| Феодора Комнина | ||||||||||||||||
| Алексей III | ||||||||||||||||
| Евфросинья Кастамонитисса | ||||||||||||||||
| Евдокия Ангелина Комнина | ||||||||||||||||
| Андроник Дука Каматир | ||||||||||||||||
См. также
- История Сербии
- Список правителей Сербии
- Православные святые
Примечания
- https://www.geni.com/people/Stefan-Vladislav-Nemanjić/6000000007280021266
- http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan5.html
- Lundy D. R. Stefan Vladislav Nemanjic, King of Serbia // The Peerage (англ.)
- Gresi prelepe Evdokije (серб.). Дата обращения: 21 апреля 2017. Архивировано 22 марта 2017 года.
- Српске међусобице, 1997.
- Кратак преглед српске цркве кроз историjу (серб.). Дата обращения: 21 апреля 2017. Архивировано 25 марта 2019 года.
- Чиркович, 2009, с. 61.
- Света лоза Стефана Немање, 1998.
- Листая страницы сербской истории, 2014, с. 27.
- Чиркович, 2009, с. 62.
- История Югославии, 1963, с. 91.
- Листая страницы сербской истории, 2014, с. 28.
Литература
- История Югославии / Редакционная коллегия: Ю. В. Бромлей, И. С. Достян, В. Г. Карасев, С. А. Никитин. — М.: Изд-во АН СССР, 1963. — Т. 1. — 736 с.
- Листая страницы сербской истории / Е. Ю. Гуськова. — М.: Индрик, 2014. — 368 с. — ISBN 978-5-91674-301-2.
- Макова Е. С. Сербские земли в Средние века и Раннее Новое время // История южных и западных славян / Г. Ф. Матвеев, З. С. Ненашева. — М.: Издательство Московского университета, 2008. — Т. 1. — 688 с. — ISBN 978-5-211-05388-5.
- Турилов А. А. Владислав // Православная энциклопедия. — М., 2005. — Т. IX : Владимирская икона Божией Матери — Второе пришествие. — С. 89—91. — 39 000 экз. — ISBN 5-89572-015-3.
- Чиркович Сима. История сербов. — М.: Весь мир, 2009. — 448 с. — ISBN 978-5-7777-0431-3.
- Пајовић М. Владари српских земаља. — Београд: Медија центар Одбрана, 2014. — 246 с. — ISBN 978-86-335-0414-0.
- Узелац А. Историjа Срба. — Београд: АТЦ, 2017. — Т. 1. — 420 с. — ISBN 978-86-8&117-37-.
- Фајфрић Ж. Краљ Владислав и смрт Светог Саве // Света лоза Стефана Немање. — Шид: Графосрем, 1998.
- Чоровић В. Српске међусобице // Историја српског народа. — Бања Лука: Ars Libri, 1997.
Ссылки
- Српске међусобице (серб.). Дата обращения: 12 мая 2015.
- Западњачка оријентација у Србији (серб.). Дата обращения: 12 мая 2015.
- Краљ Владислав и смрт Светог Саве (серб.). Дата обращения: 12 мая 2015.
| Неманичи | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Стефан Неманя (1114—1196) | Вукан Неманич | Димитрие Неманич (монах Давид) | Вратко Неманич (Юг-Богдан) см. далее Юговичи | Милица Сербская (1335—1405) муж: Лазарь Хребелянович | см. далее Лазаревичи | |||
| Стефан Первовенчанный (1165—1228) | Стефан Радослав (1192—1234) | |||||||
| Стефан Владислав I (1198—1267) | ||||||||
| святой Савва II (Предислав) (1200—1271) | ||||||||
| Стефан Урош I (1220—1277) | Стефан Драгутин (1253—1316) | Стефан Владислав II (ок. 1270 — 1325) | ||||||
| Стефан Урош II Милутин (1253—1321) | Стефан Константин (ок. 1282 — ок. 1322) | |||||||
| Стефан Урош III Дечанский (1284—1331) | Стефан Урош IV Душан (1308—1355) | Стефан Урош V (1336—1371) | ||||||
| Симеон Синиша Неманич (1326—1371) | Йован Урош (Иоасаф Метеорит) (ок. 1350 — 1423) | |||||||
| Мария | ||||||||
| святой Савва I (Растко) (ок. 1169 — 1236) | ||||||||
Эта статья входит в число хороших статей русскоязычного раздела Википедии. |
Википедия, чтение, книга, библиотека, поиск, нажмите, истории, книги, статьи, wikipedia, учить, информация, история, скачать, скачать бесплатно, mp3, видео, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, картинка, музыка, песня, фильм, игра, игры, мобильный, телефон, Android, iOS, apple, мобильный телефон, Samsung, iphone, xiomi, xiaomi, redmi, honor, oppo, nokia, sonya, mi, ПК, web, Сеть, компьютер, Информация о Стефан Владислав, Что такое Стефан Владислав? Что означает Стефан Владислав?
V Vikipedii est stati o drugih lyudyah s imenem Stefan Ste fan Vla dislav Ne manich serb Stefan Vladislav Nemaњiћ ok 1198 mezhdu 1264 i 1281 serbskij korol iz dinastii Nemanichej pravivshij v 1234 1243 godah izvestnyj takzhe kak svyatoj Vladislav Serbskij Srednij syn Stefana Pervovenchannogo pravivshego Serbiej v 1196 1228 godah V 1234 godu opirayas na podderzhku serbskogo dvoryanstva sverg svoego brata Radoslava po drugoj versii svergnutyj Radoslav sam predlozhil Vladislavu stat ego preemnikom Vo vremya pravleniya Vladislava ego dyadya svyatoj Savva Serbskij otpravilsya v palomnichestvo i umer po doroge domoj v Bolgarii Vladislavu udalos vernut ego ostanki na rodinu i pohoronit ih v monastyre Milesheva postroennomu po ego prikazu kak mesto svoego budushego pogrebeniya Serbiya v etot period byla politicheski edina s Bolgariej tak kak Vladislav zhenilsya na docheri Ivana II Asena Beloslave Vladislav smog otstoyat primorskuyu provinciyu Zahume v borbe s vengerskimi krestonoscami Vskore posle smerti Ivana II Asena na Balkany vtorglis mongoly i opustoshili serbskie zemli chem vospolzovalas serbskaya znat i vosstala protiv Vladislava V 1243 godu on otryoksya ot prestola v polzu svoego mladshego brata Urosha Skonchalsya vo vtoroj polovine XIII veka pohoronen v monastyre Milesheva Stefan Vladislavserb Stefan Vladislav NemaњiћKorol Serbii1234 1243Predshestvennik Stefan RadoslavPreemnik Stefan Urosh IRozhdenie okolo 1198 Rashka vd Smert 1 noyabrya 1267 ili 1269Mesto pogrebeniya monastyr MileshevaRod NemanichiOtec Stefan PervovenchannyjMat Evdokiya Angelina KomninaSupruga Beloslava BolgarskayaDeti synovya Stefan i Deza dochOtnoshenie k religii Serbskaya pravoslavnaya cerkovAvtograf Mediafajly na VikiskladeBiografiyaRannie gody Stefan Vladislav rodilsya okolo 1198 goda i byl vtorym synom korolya Stefana Pervovenchannogo i vizantijskoj princessy Evdokii V 1227 godu korol Stefan Pervovenchannyj zabolel i vskore skonchalsya prinyav pered smertyu monasheskij postrig Ego starshij syn Radoslav byl uvenchan korolevskoj koronoj v monastyre Zhicha prinyav eyo iz ruk svoego dyadi arhiepiskopa Savvy Mladshie synovya Stefana Vladislav i Urosh poluchili v pravlenie udely Eshe odin ego syn Predislav vskore posle etogo byl naznachen episkopom Zahumya prinyav imya Savvy i pozdnee stal arhiepiskopom Serbii 1263 1270 Cerkovnaya vlast i svetskaya takim obrazom okazalis v rukah chlenov odnoj semi Vosshestvie na prestol Monastyr Milesheva sleva postroennyj korolyom Stefanom Vladislavom mesto zahoroneniya samogo korolya i svyatogo Savvy Serbskogo sprava Soglasno biografu Svyatogo Savvy monahu Feodosiyu Radoslav pervonachalno byl horoshim pravitelem no zatem popal pod vliyanie svoej zheny docheri Feodora Komnina epirskogo despota Zavisimost korolya ot ego zheny i testya nastroili protiv nego serbskoe dvoryanstvo Tem ne menee polozhenie Radoslava bylo vesma stabilnym poka Feodor Komnin sohranyal svoyu vlast Odnako v 1230 godu on byl razbit i plenen v bitve pri Klokotnice bolgarskim carem Ivanom II Asenem posle chego pozicii Radoslava veroyatno serezno oslabli V rezultate neskolko vliyatelnyh dvoryanskih semej vosstali protiv vlasti korolya v 1233 godu Feodosij pisal chto znat otkazalas ot podderzhki Radoslava i vstali na storonu molodogo Vladislava Radoslav bezhal iz strany osenyu togo zhe goda Est svedeniya o tom chto on pytayas vernut tron poobeshal namestniku Raguzy Dubrovnika torgovye privilegii v obmen na podderzhku Uznav ob etom Vladislav nachal ugrozhat Raguze i Radoslav byl vynuzhden obratitsya za pomoshyu k bosnijskomu banu Mateyu Ninoslavu no poterpel neudachu i bezhal k Manuilu Komninu v Dirrahij gde takzhe ne poluchil ozhidaemoj pomoshi Arhiepiskop Savva popytalsya pogasit konflikt Ego simpatii skoree vsego byli na storone Radoslava tak kak on byl zakonnym pravitelem odnako zhelaya ne dopustit masshtabnoj borby za tron kotoraya by oslabila stranu on predprinyal mery dlya koronovaniya Vladislava Vo mnogom blagodarya usiliyam Savvy Vladislav zhenilsya na docheri mogushestvennogo bolgarskogo carya Ivana II Asena Vskore posle etogo Savva otkazalsya ot sana v polzu svoego uchenika Arseniya S Savvoj svyazalsya Radoslav pozhelavshij vernutsya domoj i zayavivshij o svoem otkaze ot borby za tron V rezultate kak pisal Feodosij chtoby zashitit Radoslava ot Vladislava Savva postrig ego v monahi pod imenem Jovana Usloviya soglasheniya mezhdu Vladislavom i Radoslavom soputstvovavshego vozvrasheniyu poslednego v Serbiyu dopodlinno neizvestny no po mneniyu istorika Zhelko Fajfricha on bolshe ne vosstaval protiv korolya Vozmozhno Vladislav takzhe dal emu v upravlenie chast strany Period carstvovaniya Pechat korolya Stefana VladislavaStefan Vladislav fragment freski v hrame Uspeniya Presvyatoj Bogorodicy v monastyre Grachanica Savva Nemanich umer v 1236 godu v Bolgarii napravlyayas domoj iz palomnichestva po Svyatoj Zemle i s pochetom byl pohoronen v Cerkvi Soroka Velikomuchenikov v Tyrnovo V samoj Serbii zvuchali obvineniya v adres novogo korolya chto on vinoven v smerti Savvy i tom chto togo pohoronili v Bolgarii a ne na Rodine Vladislav neskolko raz prosil bolgarskogo carya vernut moshi Savvy v Serbiyu no posle postoyannyh otkazov byl vynuzhden lichno pribyt v Tyrnovo dlya peregovorov s Ivan Asenem II kotorye okonchilis dlya nego uspeshno Moshi Savvy byli zahoroneny v postroennom v 1234 godu monastyre Milesheva Posle etogo Vladislav smog zanyatsya obustrojstvom strany i ukrepleniem ee vneshnepoliticheskih pozicij Pervye shagi k etomu byli sdelany eshe v 1235 godu kogda byl podpisan dogovor o torgovyh privilegiyah s Dubrovnikom Vzamen dubrovchane obyazalis ne prinimat u sebya vragov korolya i ne dopuskat u sebya organizacii vrazhdebnyh Serbii dejstvij Vladislav byl tesno svyazan s bolgarskim carem podderzhivaya s nim prochnyj soyuz Nekotorye istoriki predpolagali chto on dazhe priznal syuzerenitet Bolgarii nad Serbiej Takim obrazom esli pri Radoslave strana opiralas na Epir to Vladislav obespechil ej podderzhku Bolgarii chej car Ivan Asen II v eto vremya byl naibolee mogushestvennym pravitelem na Balkanah Krome togo Vladislav byl vynuzhden reagirovat na vozrosshuyu aktivnost Vengrii na Balkanah V 1232 godu vengry otobrali u bolgar i Belgrad Mezhdu 1235 i 1241 vengerskie krestonoscy proveli voennuyu kampaniyu protiv Bosnii Sobstvenno Serbiya ne predstavlyala osobogo interesa dlya krestonoscev odnako vengry nachali ugrozhat Zahumyu primorskoj territorii ranee byvshej knyazhestvom Chast ego vhodila v sostav Serbii V 1237 godu gercog Koloman atakoval Zahume provedya svoe vojsko cherez bosnijskie zemli Severnaya chast Zahumya gde pravil dalnij rodstvennik Vladislava Tolen pala bystro pod ugrozoj okazalas ta ego chast chto prinadlezhala Serbii Vladislav lichno vozglavil voennyj pohod dlya zashity svoih vladenij dostignuv reki Cetiny bez sereznyh stolknovenij s otryadami Kolomana V 1240 godu ego vojsko stoyalo bliz Dubrovnika ozhidaya dalnejshego razvitiya sobytij Mongolskoe vtorzhenie Posle smerti Ivana II Asena u Vladislava poyavilas silnaya oppoziciya v lice nedovolnoj znati Ne isklyucheno chto Vladislav smog by podavit soprotivlenie nepokornyh dvoryan esli by ne nachavsheesya mongolskoe vtorzhenie V period mezhdu 1206 i 1227 godami mongoly zahvatili obshirnye territorii v Azii a k koncu 1242 goda pokorili bolshuyu chast russkih knyazhestv opustoshili polskie i cheshskie zemli a takzhe Vengerskoe korolevstvo kuda vhodili territorii sovremennyh Vengrii Horvatii i Bosnii i Gercegoviny Vozvrashayas v Prikaspijskie stepi mongolo tatary razorili Serbiyu i Bolgariyu Hotya Serbiya prebyvala v ruinah ona ne ponesla znachitelnyh lyudskih poter naselenie otstupilo v lesa gde vtorgshiesya otryady Batyya ne stali presledovat ih Serbskie goroda Kattaro Drivasto i Svach byli sozhzheny Mongolskoe nashestvie prineslo razrusheniya odnako fatalnym dlya Vladislava stalo ne ono a uzhe upomyanutaya smert Ivana II Asena ostavivshaya ego bez prezhnej podderzhki Poterya trona i smert Nedovolnoe bolgarskim vliyaniem dvoryanstvo pereshlo na storonu Urosha mladshego svodnogo brata Vladislava Vesnoj 1243 goda Vladislav byl vynuzhden otrechsya ot prestola v ego polzu Zhelko Fajfrich predpolozhil chto Urosh slomil soprotivlenie brata dovolno bystro i nekotoroe vremya uderzhival ego v zatochenii Odnako koroleva Beloslava ne smirilas s perevorotom i ukrepilas v Raguze otkuda vozglavlyala oppoziciyu Uroshu Eto podtverzhdaetsya ukazom Urosha datirovannym letom 1243 goda po kotoromu zhiteli Raguzy klyalis v vernosti korolyu i obeshali chto Beloslava bolshe ne stanet predprinimat vrazhdebnyh emu dejstvij Dinasticheskij krizis zavershilsya bystro bratya vskore smogli dogovoritsya Urosh proyavil blagorodstvo k Vladislavu i dal emu v upravlenie Zetu a takzhe razreshil polzovatsya korolevskim titulom O dejstvitelnyh prichinah konflikta mezhdu bratyami ne sohranilos dostovernyh svedenij Zhelko Fajfrich otmechal chto bolshinstvo istorikov utratu vlasti Vladislavom svyazyvayut so smertyu bolgarskogo carya i vtorzheniem mongolov potomu chto oni proizoshli nezadolgo do peredachi vlasti Uroshu Posle 1243 goda Vladislav fakticheski vypadaet iz polya zreniya serbskih hronistov Neskolko upominanij ego v istochnikah podcherkivayut chto on imel druzhestvennye otnosheniya s Uroshem Predpolozhitelno on bolshe ne pytalsya vernutsya na serbskij prestol i utratil politicheskie ambicii Deti Vladislava i ih potomki ne igrali kakoj libo roli v zhizni Serbii i prakticheski ne upominayutsya v istochnikah Vladislav umer mezhdu 1264 i 1281 godami i byl pohoronen v monastyre Milesheva SemyaOt braka s Beloslavoj Bolgarskoj docheryu Ivana Asena II Stefan Vladislav imel troih detej Stefan um do 1281 v Esfigmenu Deza upominaetsya v istochnikah datirovannyh mezhdu 1281 i 1285 godami doch imya ne sohranilos vydannaya za Dzhuru Kachicha knyazya Omisha RodoslovnayaRodoslovnaya Stefana Vladislava Zavid Stefan Nemanya Stefan Pervovenchannyj Anastasiya Serbskaya Stefan Vladislav I Andronik Duka Angel Feodora Komnina Aleksej III Evfrosinya Kastamonitissa Evdokiya Angelina Komnina Andronik Duka Kamatir Sm takzheIstoriya Serbii Spisok pravitelej Serbii Pravoslavnye svyatyePrimechaniyahttps www geni com people Stefan Vladislav Nemanjic 6000000007280021266 http genealogy euweb cz balkan balkan5 html Lundy D R Stefan Vladislav Nemanjic King of Serbia The Peerage angl Gresi prelepe Evdokije serb Data obrasheniya 21 aprelya 2017 Arhivirovano 22 marta 2017 goda Srpske meђusobice 1997 Kratak pregled srpske crkve kroz istoriju serb Data obrasheniya 21 aprelya 2017 Arhivirovano 25 marta 2019 goda Chirkovich 2009 s 61 Sveta loza Stefana Nemaњe 1998 Listaya stranicy serbskoj istorii 2014 s 27 Chirkovich 2009 s 62 Istoriya Yugoslavii 1963 s 91 Listaya stranicy serbskoj istorii 2014 s 28 LiteraturaIstoriya Yugoslavii Redakcionnaya kollegiya Yu V Bromlej I S Dostyan V G Karasev S A Nikitin M Izd vo AN SSSR 1963 T 1 736 s Listaya stranicy serbskoj istorii E Yu Guskova M Indrik 2014 368 s ISBN 978 5 91674 301 2 Makova E S Serbskie zemli v Srednie veka i Rannee Novoe vremya Istoriya yuzhnyh i zapadnyh slavyan G F Matveev Z S Nenasheva M Izdatelstvo Moskovskogo universiteta 2008 T 1 688 s ISBN 978 5 211 05388 5 Turilov A A Vladislav Pravoslavnaya enciklopediya M 2005 T IX Vladimirskaya ikona Bozhiej Materi Vtoroe prishestvie S 89 91 39 000 ekz ISBN 5 89572 015 3 Chirkovich Sima Istoriya serbov M Ves mir 2009 448 s ISBN 978 5 7777 0431 3 Paјoviћ M Vladari srpskih zemaљa Beograd Mediјa centar Odbrana 2014 246 s ISBN 978 86 335 0414 0 Uzelac A Istorija Srba Beograd ATC 2017 T 1 420 s ISBN 978 86 8 amp 117 37 Faјfriћ Zh Kraљ Vladislav i smrt Svetog Save Sveta loza Stefana Nemaњe Shid Grafosrem 1998 Choroviћ V Srpske meђusobice Istoriјa srpskog naroda Baњa Luka Ars Libri 1997 SsylkiSrpske meђusobice serb Data obrasheniya 12 maya 2015 Zapadњachka oriјentaciјa u Srbiјi serb Data obrasheniya 12 maya 2015 Kraљ Vladislav i smrt Svetog Save serb Data obrasheniya 12 maya 2015 NemanichiStefan Nemanya 1114 1196 Vukan Nemanich Dimitrie Nemanich monah David Vratko Nemanich Yug Bogdan sm dalee Yugovichi Milica Serbskaya 1335 1405 muzh Lazar Hrebelyanovich sm dalee LazarevichiStefan Pervovenchannyj 1165 1228 Stefan Radoslav 1192 1234 Stefan Vladislav I 1198 1267 svyatoj Savva II Predislav 1200 1271 Stefan Urosh I 1220 1277 Stefan Dragutin 1253 1316 Stefan Vladislav II ok 1270 1325 Stefan Urosh II Milutin 1253 1321 Stefan Konstantin ok 1282 ok 1322 Stefan Urosh III Dechanskij 1284 1331 Stefan Urosh IV Dushan 1308 1355 Stefan Urosh V 1336 1371 Simeon Sinisha Nemanich 1326 1371 Jovan Urosh Ioasaf Meteorit ok 1350 1423 Mariyasvyatoj Savva I Rastko ok 1169 1236 Eta statya vhodit v chislo horoshih statej russkoyazychnogo razdela Vikipedii

