Стефан Лазаревич
Сте́фан Лазаревич, прозванный Высокий (серб. Стефан Лазаревић, прозванный Високи; 1377, Крушевацкий Град — 19 июля 1427, Шумадия) — правитель Сербии, сын князя Лазаря. В 1389—1402 гг. носил титул князя, с 1402 года — деспота.
| Стефан Лазаревич | |
|---|---|
| серб. Стефан Лазаревић | |
| |
| |
Князь Сербии | |
| 1389 — 1402 | |
| Предшественник | Лазарь |
| Преемник | титул упразднён |
1-й Деспот Сербии | |
| 1402 — 1427 | |
| Предшественник | титул учреждён |
| Преемник | Георгий Бранкович |
| Рождение | около 1374 или 1377
|
| Смерть | 19 июля 1427
|
| Место погребения |
|
| Род | Лазаревичи |
| Отец | Лазарь Хребелянович |
| Мать | Милица Сербская |
| Супруга | Helena Gattilusio[вд] |
| Отношение к религии | Сербская православная церковь |
| Автограф | |
Наследовал своему отцу после его гибели в битве на Косовом поле в 1389 году. До совершеннолетия Стефана регентом была его мать Милица.
Будучи вассалом османов, Стефан возглавлял сербские вспомогательные отряды в их войнах. Активно участвовал на стороне турок в битве с европейскими крестоносцами при Никополе (1396). После Ангорской битвы (1402) византийцы даровали ему титул деспота, а вскоре он признал сюзеренитет венгерского короля Сигизмунда, от которого получил Мачву, Белград, Голубац, Сребреницу и ряд других населенных пунктов.
Став деспотом, Стефан несколько лет воевал со своим младшим братом Вуком. Этот конфликт окончился в 1412 году, когда он договорился о мире со своим племянником Георгием Бранковичем, который после гибели Вука возглавил оппозицию. Стефан сумел также уберечь Сербию от османской угрозы, оказав помощь одному из претендентов на султанский трон Мехмеду I, который впоследствии одолел своих соперников. Период мира для Сербии был прерван войной с Венецианской республикой из-за Зеты, результатом которой стала уступка ряда приморских городов венецианцам. В 1426 году Стефан, будучи бездетным, объявил своим наследником Георгия Бранковича.
За время своего правления Стефан прилагал значительные усилия для развития экономики и культуры страны. Он не только покровительствовал образованным людям и сторонникам просвещения, но и сам стал автором ряда литературных произведений.
Канонизирован Сербской православной церковью 1 августа (19 июля) 1927 года.
Биография
Ранние годы

Основным средневековым источником сведений о жизни Стефана Лазаревича является «Житие Стефана Лазаревича», составленное Константином Философом около 1433 года. Стефан родился в 1377 году в столице Моравской Сербии — Крушеваце. Его отцом был последний независимый правитель Сербии князь Лазарь Хребелянович, мать — Милица из пресёкшегося царского рода Неманичей. У Стефана было пять сестёр и младший брат [серб.] (1380—1410).
Отец Стефана погиб в битве на Косовом поле в 1389 году. Управление страной осуществляла мать Стефана Милица, которая при достижении им совершеннолетия ушла в монастырь Любостиня, где и умерла в 1405 году. Оба родителя Стефана были причислены к лику святых.
После гибели князя Лазаря Моравская Сербия оказалась в сложном положении. Она оказалась в окружении могущественных соседей, в то время как её военные силы оказались ослаблены поражением в битве на Косовом поле. Уже осенью 1389 года войско венгерского короля Сигизмунда форсировало Саву и захватило крепости Борач и Честин. В таких условиях собор сербской знати, поддержанный патриархом Спиридоном, постановил искать мира с османами и признать их сюзеренитет. Мирный договор с султаном Баязидом был подписан в первой половине 1390 года. Согласно его условиям, Сербия обязалась платить дань и, в случае необходимости, посылать туркам вспомогательное войско. Сестра Стефана Оливера стала одной из жен Баязида в его гареме, а сам Стефан должен был каждый год прибывать ко двору султана и подтверждать свою верность. После подписания договора турецкий отряд помог сербам отбить крепости, ранее занятые венграми.
Правление

Стефан принимал участие в качестве османского вассала во всех битвах султана Баязида I, который взял к себе в гарем младшую сестру Стефана Оливеру. Среди прочих он участвовал в завоевании Второго Болгарского царства в 1393 году, в битве при Никополе с европейскими крестоносцами в 1396 году, и в битве при Ровине. Право на этот титул ему предоставил император Константинополя, с которым Стефан встретился на пути обратно в Сербию. По возвращении на родину Стефан в борьбе со своим племянником Георгием Бранковичем за главенство в Сербии. Для этого он вступил в союз с венгерским королём Сигизмундом, признав его сюзеренитет. Его противник Бранкович сделал ставку на молодого султана Сулеймана и просчитался.
В решающем сражении в 1402 году свою армию на помощь шурину привёл Георгий II Балшич, правитель княжества Зета. В награду за верность Сигизмунд наделил Стефана землями в Воеводине, включавшими города Земун, Митровица и Апатин. Также под его контроль попали ключевые дунайские крепости — Белградская и Голубацкая. Стефан уделял большое внимание украшению основанного им монастыря Манасия, ввёл в Сербии рыцарские турниры по западному образцу и одним из первых на Балканах стал применять огнестрельное оружие[источник не указан 3521 день].
Стефан Лазаревич как турецкий вассал в 1402 году принимал участие в Ангорской битве, на время остановившей турецкую экспансию на Балканах. В том же году Стефан посетил Константинополь, где византийский император пожаловал ему титул деспота. Это был высший титул византийской знати, первый после царского; по другим данным, титул считался более значительным, чем титул короля (Стецкевич, 1957). После этого сербский правитель вышел из повиновения туркам и в 1403 году заключил договор с венгерским королём Зигмундом, надеясь получить опору в борьбе с турецкой агрессией. Став вассалом Венгрии, Стефан принял в управление от короля Белград. Однако венгры не оказали действенной помощи деспоту. Стефан состоял в венгерском ордене Дракона.

В сентябре 1405 года Стефан женился на Елене — дочери лесбосского архонта Франческо II Гаттилузио, приходившейся сестрой Ирине, жене византийского императора Иоанна VII Палеолога. Детей у них не было, поэтому права на владения Стефана унаследовал племянник — Георгий Бранкович.
Между тем сербские земли раздирала междоусобная борьба. Лазаревичи находились в плохих отношениях с Бранковичами, владевшими сербскими землями на юге. Брат Стефана [серб.] стремился получить часть владений деспота. Кроме того, Стефан был вовлечён в борьбу претендентов за власть в Турции. Расцвет горного дела в Сербии позволил деспоту оставаться независимым владетелем. Стефану удалось усилить централизацию власти в стране, конфискуя земли непокорных феодалов. В это время были ограничены прерогативы властельских саборов. Деспот поощрял развитие местного ремесла и торговли, старался ограничить деятельность иностранных купцов, в особенности из Дубровника. Белград и ряд других городов получили широкие привилегии (белградцы получили свободу от уплаты таможенных пошлин). В 1412 году Стефан издал «[серб.]», регулировавший деятельность горной добычи.
У Стефана были добрососедские отношения с зетским правителем, своим племянником, Балшей III. После смерти Балши в 1421 году Зета перешла во владение Стефана Лазаревича, который какое-то время вынужден был продолжать войну с Венецией за обладание приморских городов. Война окончилась миром с Венецией, по которому Стефан уступал ей города Котор, Улцинь, Леш, Скадар и приморскую область Петровичи. В горной Зете, где жили влиятельные феодалы, включая Черноевичей, власть Стефана была слаба.
Во второй четверти XV века укреплённое Стефаном Лазаревичем сербское государство, находясь в вассальной зависимости и от Турции, и от Венгрии, было со всех сторон зажато врагами и начало приходить в упадок. Бездетный Стефан объявил своим наследником племянника Георгия Бранковича.
Ко времени правления Стефана Лазаревича относится утверждение в Сербии одного из государственных символов Византии — белого креста с четырьмя огнивами (ныне Сербский крест), наряду с двуглавым орлом: об этом, среди прочего, свидетельствуют монеты времён Стефана и гербовник 1425 года.
В исторических сочинениях Стефан Лазаревич называется «громоименитым царём», на которого было трудно смотреть, как на солнце.
Стефан был благочестивым правителем, нищим раздавал милостыню, предоставлял приют странникам. Однажды он встретил вора, которого одарил деньгами, сказав: «Прими, вор, и не воруй». На что вор ему ответил: «Не я вор, а ты, потому что ты крадёшь у себя Небесное Царство, обменивая на земное». Интереса к музыке и пляскам не проявлял. Женскою красотою не увлекался. Жил иноческой жизнью. В последние годы у Стефана болели ноги.
Смерть
Стефан умер от сердечного приступа в полдень (пятый час после рассвета по церковному счету времени) в субботу 1 августа (19 июля) 1427 года. В тот день он остановился вблизи современного города Крагуевац, возвращаясь из своей летней резиденции в [серб.] в Белград. Пообедав, Стефан выехал на охоту. Сидя верхом на коне, его схватил сердечный приступ. Он умирал, лёжа в палатке. Его последние слова относились к племяннику Георгию, объявленному наследником. Джурадж Зубрович, сопровождавший Стефана, установил на месте смерти последнего мраморный обелиск с надписью, который в настоящее время находится во дворе церкви в районе местечка [серб.].
Погребён в монастыре [серб.], удалённом по прямой на расстоянии 71 км от Белграда на севере Шумадии. В последующие века монастырь неоднократно разрушался и восстанавливался, место захоронения правителя оставалось неизвестным. В 1974 году в ходе ремонтных работ под фреской с изображением Стефана, держащего в руке церковь монастыря Копорин, была обнаружена гробница. Для установления принадлежности останков в 1983—1989 годах в Белграде и Лондоне (Британском музее и госпитале Святого Варфоломея) были проведены антропологическая и палеопатологическая экспертизы. По указанию Сербской православной церкви мощи святого были положены в раку.
Титул

- 1397—1402 годы: князь.
- 1402 — 1427 годы: Милостью божию господин Срблем деспот Стефан, или Милостью божию господин всем Срблем и Подунавию (Поморью) деспот Стефан; на латинском языке: Stephanus dei gratia regni Rassia despotus et dominus Servie.
Литературная деятельность
Несмотря на то, что Сербия во второй половине XIV — начале XV века была раздроблена и вела тяжёлую борьбу с турецкой экспансией, в стране продолжала развиваться литература, которая в период правления Стефана Лазаревича переживала расцвет. Деспот, будучи поборником просвещения, окружил себя знаменитыми болгарскими книжниками — Григорием Цамблаком и Константином Философом. Второй из них руководил библиотекой Стефана Лазаревича, а около 1433 года написал «Житие Стефана Лазаревича», в котором кроме деятельности правителя описал состояние страны того времени (впервые в истории привёл рассказ о Косовской битве 1389 года). На XIV—XV века приходится так называемое второе южнославянское влияние на Русь: среди сербских сочинений на Руси было переписано и переработано «Житие Стефана Лазаревича». Сам Стефан написал поэтическое послание «Слово о любви», посвящённое любимой сестре или невесте (по другим данным, его брату [серб.]), с которой автор переживал разлуку. Ему же, предположительно, принадлежит авторство «Надгробного рыдания над князем Лазарем» (сохранился фрагмент текста), а также известной [серб.] (1400 или 1404 года).
В пространном житии Стефана Лазаревича есть рассказ о том, как этот правитель, переодевшись, под видом простого человека ходил раздавать милостыню нищим. Один из нищих трижды подходил к правителю за милостыней, и тот упрекнул его в жадности. Тогда нищий в ответ упрекнул Стефана, что тот «и на земле правит, и Небесного Царства снискать хочет». Этот сюжет был использован в житии князя Ивана Калиты из Волоколамского патерика.
Канонизация

«Житие Стефана Лазаревича» было составлено современником деспота — Константином Философом около 1433 года: Стефан после своей смерти явился к Константину и наказал болгарскому книжнику написать о себе житие. Вскоре после его кончины Стефана его уже называли святым. В сербских родословах, составленных около 1597 года и во второй половине XVII века, его именуют «блаженным и святым». В переписке сербских монахов с папой Климентом VII конца XVI века упоминается «святое деспотово тело», находившееся в Раваницком монастыре. Стефан изображался с нимбом на многочисленных фресках, подписанных «святой царь». С XV века Стефан как святой почитался на Руси. С XVII века упоминался как святой в чешских месяцесловах. Скульптура Стефана предположительно установлена в ряду венгерских правителей в католическом монастыре Пресвятой Богородицы на [словен.].
Димитрий, митрополит Белградский, в 1907 и 1912 годах выступил с предложением перед архиерейским соборам Сербского королевства канонизировать Стефана Лазаревича, возводившего церкви и внёсшего вклад в развитие книжности. В 1924 году на архиерейском соборе в Печи патриарх Сербский Димитрий вновь поднял вопрос о причислении Стефана к лику святых, на котором ряд архиереев осторожно подошли к его решению.
На бдении 1 августа (19 июля) 1927 года патриарх Димитрий, в день смерти деспота, провозгласил Стефана святым (блаженным).
Примечания
Комментарии
- См. например: Попович, Ю. Životopis sv. despota Stefana Visokog i sv. Evgenije, carice Milice. — Izd. Manastira Čelije kod Valjeva, 1975. — С. 1. (серб.).
- В гербовнике Ульриха фон Рихенталя.
- Одной из прежних столиц Стефана была Сребреница, см. Архиепископ Филарет Черниговский. Избранные жития святых, изложенные по руководству Четьих-Миней архиепископа Филарета Черниговского.. — М.: Сибирская благозвонница, 2013. — С. 59. Архивировано 26 ноября 2015 года.
- Современники первой половины XV века, в частности французский путешественник Бертрандон де ля Брокьер, отмечали богатые залежи драгоценных металлов в Сербии (История Югославии. М. 1963.: страница 111).
- Расчёт расстояний от Калемегдана (Белград) по сервису «Карты Google».
- Литературные дарования проявляла и сестра Стефана — Елена Балшич.
Источники
- מאגר זהויות לאומי (ивр.)
- Lundy D. R. Stefan, Prince of Serbia // The Peerage (англ.)
- Стецкевич, С. М. и др. Очерки истории южных и западных славян: пособие для учителя. — Гос. учебно-педагог. изд-во, 1957. — С. 69—70.
- Denarius of Despot Stefan Lazarević. // mgb.org.rs. Дата обращения: 24 ноября 2015. Архивировано из оригинала 25 ноября 2015 года.
- Веселинович, А. и др. Srpske dinastije. — 2008.
- История Югославии, 1963, pp. 111, 112.
- Dr. Aleksandar Palavestra: O ocilima. — С. 3. Архивировано 29 октября 2013 года. Архивированная копия. Дата обращения: 25 ноября 2015. Архивировано из оригинала 29 октября 2013 года.
- Вступление — (Библиотека литературы Древней Руси). // lib2.pushkinskijdom.ru. Дата обращения: 25 ноября 2015. Архивировано 25 ноября 2015 года.
- Архиепископ Филарет Черниговский. Избранные жития святых, изложенные по руководству Четьих-Миней архиепископа Филарета Черниговского.. — М.: Сибирская благозвонница, 2013. — С. 61, 62. Архивировано 26 ноября 2015 года.
- Стеванович, Живадин. М. Постанак и развитак Горњег Милановца. — Izdanje pisca, 1968.
- Житије деспота Стефана Лазаревића. // rastko.rs. Дата обращения: 25 ноября 2015. Архивировано 24 октября 2015 года.
- Gde leže kosti naših careva i kraljeva? // telegraf.rs. Дата обращения: 25 ноября 2015. Архивировано 25 ноября 2015 года.
- Чиркович, С. и др. Лексикон српског средњег века. — Knowledge, 1999. — С. 566.
- Radovi. Stephanus dei gra- tia regni Rassia despotus et dominus Servie. — 1972. — С. 30.
- Мельников, Г. П. История культур славянских народов: Древность и средневековье. — ГАСК, 2003. — Т. I. — С. 172.
- История Югославии, 1963, pp. 170, 171, 172.
- Липатов, А. В. История литератур западных и южных славян в трёх томах: От истоков до середины XVIII века. — М.: Индрик, 1997. — Т. I. — С. 218.
- Турилов, А. А. «Гарун-ар-Рашидовский» сюжет в славянских литературах XV—XVI вв. — Древняя Русь. Вопросы медиевистики, № 2 (16), 2004. — С. 8—11.
- Свети Деспот Стефан Лазаревић (1389—1427). // spc.rs. Дата обращения: 25 ноября 2015. Архивировано 25 ноября 2015 года.
- Архиепископ Филарет Черниговский. Избранные жития святых, изложенные по руководству Четьих-Миней архиепископа Филарета Черниговского.. — М.: Сибирская благозвонница, 2013. — С. 56. Архивировано 26 ноября 2015 года.
Литература
- Стефан Лазаревич // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- Сараево — статья из Большой советской энциклопедии.
- Константин Философ. Житије деспота Стефана Лазаревића. — Белград: Српска књижевна задруга, 1989. (серб.)
- Павлович, Надежда. Despot Stefan Lazarević. — Минерва, 1968. — С. 245. (серб.)
- Настасиевич, Славомир. Стефан, государь сербский. — М., 1965. — С. 143.
- Стеванович, Миладин. Деспот Стефан Лазаревич. — Белград: Knjiga komerc, 2003. — С. 251. (серб.)
- Бромлей, Ю. В. и др. История Югославии. — М.: Издательство АН СССР, 1963. — Т. I.
- Коричанац, Татьяна. Королевская библиотека деспота Стефана Лазаревича = Дворска библиотека деспота Стефана Лазаревића. — Белград, 2006. — 192 с. (серб.)
- Пантелич, Светлана. Деньги деспота Стефана Лазаревича (1402—1427) = Novac despota Стефанa Лазаревићa (1402—1427). — 2011. (серб.)
- Пајовић М. Владари српских земаља. — Београд: Медија центар Одбрана, 2014. — 246 с. — ISBN 978-86-335-0414-0.
- Лексикон српског средњег века (серб.) / приредили Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. — Београд: Knowledge, 1999. — ISBN 86-83233-01-4.
Ссылки
- Сочинения Стефана Лазаревича Проект Растко (серб.)
- Грамота Стефана Лазаревича Из государственного архива Дубровника (1186—1479)
- Владимир Чоровић. Срби између Турака и Мађара (серб.). Интернет-библиотека «Растко». Дата обращения: 26 сентября 2017.
- Владимир Чоровић. Мађарска превласт у Босни и Србији (серб.). Интернет-библиотека «Растко». Дата обращения: 26 сентября 2017.
- Владимир Чоровић. Опорављена Србија (серб.). Интернет-библиотека «Растко». Дата обращения: 26 сентября 2017.
- Mihailović-Milošević Sena. Književni lik despota Stefana Lazarevića u Žitiju Konstantina Filozofa (серб.). «Baština». Дата обращения: 5 июля 2018.
Википедия, чтение, книга, библиотека, поиск, нажмите, истории, книги, статьи, wikipedia, учить, информация, история, скачать, скачать бесплатно, mp3, видео, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, картинка, музыка, песня, фильм, игра, игры, мобильный, телефон, Android, iOS, apple, мобильный телефон, Samsung, iphone, xiomi, xiaomi, redmi, honor, oppo, nokia, sonya, mi, ПК, web, Сеть, компьютер, Информация о Стефан Лазаревич, Что такое Стефан Лазаревич? Что означает Стефан Лазаревич?
Ste fan Lazarevich prozvannyj Vysokij serb Stefan Lazareviћ prozvannyj Visoki 1377 1377 Krushevackij Grad 19 iyulya 1427 Shumadiya pravitel Serbii syn knyazya Lazarya V 1389 1402 gg nosil titul knyazya s 1402 goda despota Stefan Lazarevichserb Stefan LazareviћKnyaz Serbii1389 1402Predshestvennik LazarPreemnik titul uprazdnyon1 j Despot Serbii1402 1427Predshestvennik titul uchrezhdyonPreemnik Georgij BrankovichRozhdenie okolo 1374 ili 1377 Krushevackaya krepost Moravskaya SerbiyaSmert 19 iyulya 1427 1427 07 19 Crkvine vd Serbskij despotatMesto pogrebeniya Monastyr ManasiyaRod LazarevichiOtec Lazar HrebelyanovichMat Milica SerbskayaSupruga Helena Gattilusio vd Otnoshenie k religii Serbskaya pravoslavnaya cerkovAvtograf Mediafajly na Vikisklade Nasledoval svoemu otcu posle ego gibeli v bitve na Kosovom pole v 1389 godu Do sovershennoletiya Stefana regentom byla ego mat Milica Buduchi vassalom osmanov Stefan vozglavlyal serbskie vspomogatelnye otryady v ih vojnah Aktivno uchastvoval na storone turok v bitve s evropejskimi krestonoscami pri Nikopole 1396 Posle Angorskoj bitvy 1402 vizantijcy darovali emu titul despota a vskore on priznal syuzerenitet vengerskogo korolya Sigizmunda ot kotorogo poluchil Machvu Belgrad Golubac Srebrenicu i ryad drugih naselennyh punktov Stav despotom Stefan neskolko let voeval so svoim mladshim bratom Vukom Etot konflikt okonchilsya v 1412 godu kogda on dogovorilsya o mire so svoim plemyannikom Georgiem Brankovichem kotoryj posle gibeli Vuka vozglavil oppoziciyu Stefan sumel takzhe uberech Serbiyu ot osmanskoj ugrozy okazav pomosh odnomu iz pretendentov na sultanskij tron Mehmedu I kotoryj vposledstvii odolel svoih sopernikov Period mira dlya Serbii byl prervan vojnoj s Venecianskoj respublikoj iz za Zety rezultatom kotoroj stala ustupka ryada primorskih gorodov veneciancam V 1426 godu Stefan buduchi bezdetnym obyavil svoim naslednikom Georgiya Brankovicha Za vremya svoego pravleniya Stefan prilagal znachitelnye usiliya dlya razvitiya ekonomiki i kultury strany On ne tolko pokrovitelstvoval obrazovannym lyudyam i storonnikam prosvesheniya no i sam stal avtorom ryada literaturnyh proizvedenij Kanonizirovan Serbskoj pravoslavnoj cerkovyu 1 avgusta 19 iyulya 1927 goda BiografiyaRannie gody Roditeli Stefana na freske monastyrya Lyubostinya ok 1405 goda Osnovnym srednevekovym istochnikom svedenij o zhizni Stefana Lazarevicha yavlyaetsya Zhitie Stefana Lazarevicha sostavlennoe Konstantinom Filosofom okolo 1433 goda Stefan rodilsya v 1377 godu v stolice Moravskoj Serbii Krushevace Ego otcom byl poslednij nezavisimyj pravitel Serbii knyaz Lazar Hrebelyanovich mat Milica iz presyokshegosya carskogo roda Nemanichej U Stefana bylo pyat sestyor i mladshij brat serb 1380 1410 Otec Stefana pogib v bitve na Kosovom pole v 1389 godu Upravlenie stranoj osushestvlyala mat Stefana Milica kotoraya pri dostizhenii im sovershennoletiya ushla v monastyr Lyubostinya gde i umerla v 1405 godu Oba roditelya Stefana byli prichisleny k liku svyatyh Posle gibeli knyazya Lazarya Moravskaya Serbiya okazalas v slozhnom polozhenii Ona okazalas v okruzhenii mogushestvennyh sosedej v to vremya kak eyo voennye sily okazalis oslableny porazheniem v bitve na Kosovom pole Uzhe osenyu 1389 goda vojsko vengerskogo korolya Sigizmunda forsirovalo Savu i zahvatilo kreposti Borach i Chestin V takih usloviyah sobor serbskoj znati podderzhannyj patriarhom Spiridonom postanovil iskat mira s osmanami i priznat ih syuzerenitet Mirnyj dogovor s sultanom Bayazidom byl podpisan v pervoj polovine 1390 goda Soglasno ego usloviyam Serbiya obyazalas platit dan i v sluchae neobhodimosti posylat turkam vspomogatelnoe vojsko Sestra Stefana Olivera stala odnoj iz zhen Bayazida v ego gareme a sam Stefan dolzhen byl kazhdyj god pribyvat ko dvoru sultana i podtverzhdat svoyu vernost Posle podpisaniya dogovora tureckij otryad pomog serbam otbit kreposti ranee zanyatye vengrami Pravlenie Gerb despota Serbii 1415 goda Stefan prinimal uchastie v kachestve osmanskogo vassala vo vseh bitvah sultana Bayazida I kotoryj vzyal k sebe v garem mladshuyu sestru Stefana Oliveru Sredi prochih on uchastvoval v zavoevanii Vtorogo Bolgarskogo carstva v 1393 godu v bitve pri Nikopole s evropejskimi krestonoscami v 1396 godu i v bitve pri Rovine Pravo na etot titul emu predostavil imperator Konstantinopolya s kotorym Stefan vstretilsya na puti obratno v Serbiyu Po vozvrashenii na rodinu Stefan v borbe so svoim plemyannikom Georgiem Brankovichem za glavenstvo v Serbii Dlya etogo on vstupil v soyuz s vengerskim korolyom Sigizmundom priznav ego syuzerenitet Ego protivnik Brankovich sdelal stavku na molodogo sultana Sulejmana i proschitalsya V reshayushem srazhenii v 1402 godu svoyu armiyu na pomosh shurinu privyol Georgij II Balshich pravitel knyazhestva Zeta V nagradu za vernost Sigizmund nadelil Stefana zemlyami v Voevodine vklyuchavshimi goroda Zemun Mitrovica i Apatin Takzhe pod ego kontrol popali klyuchevye dunajskie kreposti Belgradskaya i Golubackaya Stefan udelyal bolshoe vnimanie ukrasheniyu osnovannogo im monastyrya Manasiya vvyol v Serbii rycarskie turniry po zapadnomu obrazcu i odnim iz pervyh na Balkanah stal primenyat ognestrelnoe oruzhie istochnik ne ukazan 3521 den Stefan Lazarevich kak tureckij vassal v 1402 godu prinimal uchastie v Angorskoj bitve na vremya ostanovivshej tureckuyu ekspansiyu na Balkanah V tom zhe godu Stefan posetil Konstantinopol gde vizantijskij imperator pozhaloval emu titul despota Eto byl vysshij titul vizantijskoj znati pervyj posle carskogo po drugim dannym titul schitalsya bolee znachitelnym chem titul korolya Steckevich 1957 Posle etogo serbskij pravitel vyshel iz povinoveniya turkam i v 1403 godu zaklyuchil dogovor s vengerskim korolyom Zigmundom nadeyas poluchit oporu v borbe s tureckoj agressiej Stav vassalom Vengrii Stefan prinyal v upravlenie ot korolya Belgrad Odnako vengry ne okazali dejstvennoj pomoshi despotu Stefan sostoyal v vengerskom ordene Drakona Serebryanyj dinar Stefana V sentyabre 1405 goda Stefan zhenilsya na Elene docheri lesbosskogo arhonta Franchesko II Gattiluzio prihodivshejsya sestroj Irine zhene vizantijskogo imperatora Ioanna VII Paleologa Detej u nih ne bylo poetomu prava na vladeniya Stefana unasledoval plemyannik Georgij Brankovich Mezhdu tem serbskie zemli razdirala mezhdousobnaya borba Lazarevichi nahodilis v plohih otnosheniyah s Brankovichami vladevshimi serbskimi zemlyami na yuge Brat Stefana serb stremilsya poluchit chast vladenij despota Krome togo Stefan byl vovlechyon v borbu pretendentov za vlast v Turcii Rascvet gornogo dela v Serbii pozvolil despotu ostavatsya nezavisimym vladetelem Stefanu udalos usilit centralizaciyu vlasti v strane konfiskuya zemli nepokornyh feodalov V eto vremya byli ogranicheny prerogativy vlastelskih saborov Despot pooshryal razvitie mestnogo remesla i torgovli staralsya ogranichit deyatelnost inostrannyh kupcov v osobennosti iz Dubrovnika Belgrad i ryad drugih gorodov poluchili shirokie privilegii belgradcy poluchili svobodu ot uplaty tamozhennyh poshlin V 1412 godu Stefan izdal serb regulirovavshij deyatelnost gornoj dobychi U Stefana byli dobrososedskie otnosheniya s zetskim pravitelem svoim plemyannikom Balshej III Posle smerti Balshi v 1421 godu Zeta pereshla vo vladenie Stefana Lazarevicha kotoryj kakoe to vremya vynuzhden byl prodolzhat vojnu s Veneciej za obladanie primorskih gorodov Vojna okonchilas mirom s Veneciej po kotoromu Stefan ustupal ej goroda Kotor Ulcin Lesh Skadar i primorskuyu oblast Petrovichi V gornoj Zete gde zhili vliyatelnye feodaly vklyuchaya Chernoevichej vlast Stefana byla slaba Vo vtoroj chetverti XV veka ukreplyonnoe Stefanom Lazarevichem serbskoe gosudarstvo nahodyas v vassalnoj zavisimosti i ot Turcii i ot Vengrii bylo so vseh storon zazhato vragami i nachalo prihodit v upadok Bezdetnyj Stefan obyavil svoim naslednikom plemyannika Georgiya Brankovicha Ko vremeni pravleniya Stefana Lazarevicha otnositsya utverzhdenie v Serbii odnogo iz gosudarstvennyh simvolov Vizantii belogo kresta s chetyrmya ognivami nyne Serbskij krest naryadu s dvuglavym orlom ob etom sredi prochego svidetelstvuyut monety vremyon Stefana i gerbovnik 1425 goda V istoricheskih sochineniyah Stefan Lazarevich nazyvaetsya gromoimenitym caryom na kotorogo bylo trudno smotret kak na solnce Stefan byl blagochestivym pravitelem nishim razdaval milostynyu predostavlyal priyut strannikam Odnazhdy on vstretil vora kotorogo odaril dengami skazav Primi vor i ne voruj Na chto vor emu otvetil Ne ya vor a ty potomu chto ty kradyosh u sebya Nebesnoe Carstvo obmenivaya na zemnoe Interesa k muzyke i plyaskam ne proyavlyal Zhenskoyu krasotoyu ne uvlekalsya Zhil inocheskoj zhiznyu V poslednie gody u Stefana boleli nogi Smert Grobnica Stefana v Manasii Stefan umer ot serdechnogo pristupa v polden pyatyj chas posle rassveta po cerkovnomu schetu vremeni v subbotu 1 avgusta 19 iyulya 1427 goda V tot den on ostanovilsya vblizi sovremennogo goroda Kraguevac vozvrashayas iz svoej letnej rezidencii v serb v Belgrad Poobedav Stefan vyehal na ohotu Sidya verhom na kone ego shvatil serdechnyj pristup On umiral lyozha v palatke Ego poslednie slova otnosilis k plemyanniku Georgiyu obyavlennomu naslednikom Dzhuradzh Zubrovich soprovozhdavshij Stefana ustanovil na meste smerti poslednego mramornyj obelisk s nadpisyu kotoryj v nastoyashee vremya nahoditsya vo dvore cerkvi v rajone mestechka serb Pogrebyon v monastyre serb udalyonnom po pryamoj na rasstoyanii 71 km ot Belgrada na severe Shumadii V posleduyushie veka monastyr neodnokratno razrushalsya i vosstanavlivalsya mesto zahoroneniya pravitelya ostavalos neizvestnym V 1974 godu v hode remontnyh rabot pod freskoj s izobrazheniem Stefana derzhashego v ruke cerkov monastyrya Koporin byla obnaruzhena grobnica Dlya ustanovleniya prinadlezhnosti ostankov v 1983 1989 godah v Belgrade i Londone Britanskom muzee i gospitale Svyatogo Varfolomeya byli provedeny antropologicheskaya i paleopatologicheskaya ekspertizy Po ukazaniyu Serbskoj pravoslavnoj cerkvi moshi svyatogo byli polozheny v raku TitulPodpis Stefana LazarevichaSm takzhe Tituly pravitelej srednevekovoj Serbii 1397 1402 gody knyaz 1402 1427 gody Milostyu bozhiyu gospodin Srblem despot Stefan ili Milostyu bozhiyu gospodin vsem Srblem i Podunaviyu Pomoryu despot Stefan na latinskom yazyke Stephanus dei gratia regni Rassia despotus et dominus Servie Literaturnaya deyatelnostMonastyr Manasiya glavnaya zaduzhbina Stefana Nesmotrya na to chto Serbiya vo vtoroj polovine XIV nachale XV veka byla razdroblena i vela tyazhyoluyu borbu s tureckoj ekspansiej v strane prodolzhala razvivatsya literatura kotoraya v period pravleniya Stefana Lazarevicha perezhivala rascvet Despot buduchi pobornikom prosvesheniya okruzhil sebya znamenitymi bolgarskimi knizhnikami Grigoriem Camblakom i Konstantinom Filosofom Vtoroj iz nih rukovodil bibliotekoj Stefana Lazarevicha a okolo 1433 goda napisal Zhitie Stefana Lazarevicha v kotorom krome deyatelnosti pravitelya opisal sostoyanie strany togo vremeni vpervye v istorii privyol rasskaz o Kosovskoj bitve 1389 goda Na XIV XV veka prihoditsya tak nazyvaemoe vtoroe yuzhnoslavyanskoe vliyanie na Rus sredi serbskih sochinenij na Rusi bylo perepisano i pererabotano Zhitie Stefana Lazarevicha Sam Stefan napisal poeticheskoe poslanie Slovo o lyubvi posvyashyonnoe lyubimoj sestre ili neveste po drugim dannym ego bratu serb s kotoroj avtor perezhival razluku Emu zhe predpolozhitelno prinadlezhit avtorstvo Nadgrobnogo rydaniya nad knyazem Lazarem sohranilsya fragment teksta a takzhe izvestnoj serb 1400 ili 1404 goda V prostrannom zhitii Stefana Lazarevicha est rasskaz o tom kak etot pravitel pereodevshis pod vidom prostogo cheloveka hodil razdavat milostynyu nishim Odin iz nishih trizhdy podhodil k pravitelyu za milostynej i tot upreknul ego v zhadnosti Togda nishij v otvet upreknul Stefana chto tot i na zemle pravit i Nebesnogo Carstva sniskat hochet Etot syuzhet byl ispolzovan v zhitii knyazya Ivana Kality iz Volokolamskogo paterika KanonizaciyaStefan na freske monastyrya Kalenich okolo 1413 goda Zhitie Stefana Lazarevicha bylo sostavleno sovremennikom despota Konstantinom Filosofom okolo 1433 goda Stefan posle svoej smerti yavilsya k Konstantinu i nakazal bolgarskomu knizhniku napisat o sebe zhitie Vskore posle ego konchiny Stefana ego uzhe nazyvali svyatym V serbskih rodoslovah sostavlennyh okolo 1597 goda i vo vtoroj polovine XVII veka ego imenuyut blazhennym i svyatym V perepiske serbskih monahov s papoj Klimentom VII konca XVI veka upominaetsya svyatoe despotovo telo nahodivsheesya v Ravanickom monastyre Stefan izobrazhalsya s nimbom na mnogochislennyh freskah podpisannyh svyatoj car S XV veka Stefan kak svyatoj pochitalsya na Rusi S XVII veka upominalsya kak svyatoj v cheshskih mesyaceslovah Skulptura Stefana predpolozhitelno ustanovlena v ryadu vengerskih pravitelej v katolicheskom monastyre Presvyatoj Bogorodicy na sloven Dimitrij mitropolit Belgradskij v 1907 i 1912 godah vystupil s predlozheniem pered arhierejskim soboram Serbskogo korolevstva kanonizirovat Stefana Lazarevicha vozvodivshego cerkvi i vnyosshego vklad v razvitie knizhnosti V 1924 godu na arhierejskom sobore v Pechi patriarh Serbskij Dimitrij vnov podnyal vopros o prichislenii Stefana k liku svyatyh na kotorom ryad arhiereev ostorozhno podoshli k ego resheniyu Na bdenii 1 avgusta 19 iyulya 1927 goda patriarh Dimitrij v den smerti despota provozglasil Stefana svyatym blazhennym PrimechaniyaKommentarii Sm naprimer Popovich Yu Zivotopis sv despota Stefana Visokog i sv Evgenije carice Milice Izd Manastira Celije kod Valjeva 1975 S 1 serb V gerbovnike Ulriha fon Rihentalya Odnoj iz prezhnih stolic Stefana byla Srebrenica sm Arhiepiskop Filaret Chernigovskij Izbrannye zhitiya svyatyh izlozhennye po rukovodstvu Chetih Minej arhiepiskopa Filareta Chernigovskogo M Sibirskaya blagozvonnica 2013 S 59 Arhivirovano 26 noyabrya 2015 goda Sovremenniki pervoj poloviny XV veka v chastnosti francuzskij puteshestvennik Bertrandon de lya Broker otmechali bogatye zalezhi dragocennyh metallov v Serbii Istoriya Yugoslavii M 1963 stranica 111 Raschyot rasstoyanij ot Kalemegdana Belgrad po servisu Karty Google Literaturnye darovaniya proyavlyala i sestra Stefana Elena Balshich Istochniki מאגר זהויות לאומי ivr Lundy D R Stefan Prince of Serbia The Peerage angl Steckevich S M i dr Ocherki istorii yuzhnyh i zapadnyh slavyan posobie dlya uchitelya Gos uchebno pedagog izd vo 1957 S 69 70 Denarius of Despot Stefan Lazarevic neopr mgb org rs Data obrasheniya 24 noyabrya 2015 Arhivirovano iz originala 25 noyabrya 2015 goda Veselinovich A i dr Srpske dinastije 2008 Istoriya Yugoslavii 1963 pp 111 112 Dr Aleksandar Palavestra O ocilima S 3 Arhivirovano 29 oktyabrya 2013 goda Arhivirovannaya kopiya neopr Data obrasheniya 25 noyabrya 2015 Arhivirovano iz originala 29 oktyabrya 2013 goda Vstuplenie Biblioteka literatury Drevnej Rusi neopr lib2 pushkinskijdom ru Data obrasheniya 25 noyabrya 2015 Arhivirovano 25 noyabrya 2015 goda Arhiepiskop Filaret Chernigovskij Izbrannye zhitiya svyatyh izlozhennye po rukovodstvu Chetih Minej arhiepiskopa Filareta Chernigovskogo M Sibirskaya blagozvonnica 2013 S 61 62 Arhivirovano 26 noyabrya 2015 goda Stevanovich Zhivadin M Postanak i razvitak Gorњeg Milanovca Izdanje pisca 1968 Zhitiјe despota Stefana Lazareviћa neopr rastko rs Data obrasheniya 25 noyabrya 2015 Arhivirovano 24 oktyabrya 2015 goda Gde leze kosti nasih careva i kraljeva neopr telegraf rs Data obrasheniya 25 noyabrya 2015 Arhivirovano 25 noyabrya 2015 goda Chirkovich S i dr Leksikon srpskog sredњeg veka Knowledge 1999 S 566 Radovi Stephanus dei gra tia regni Rassia despotus et dominus Servie 1972 S 30 Melnikov G P Istoriya kultur slavyanskih narodov Drevnost i srednevekove GASK 2003 T I S 172 Istoriya Yugoslavii 1963 pp 170 171 172 Lipatov A V Istoriya literatur zapadnyh i yuzhnyh slavyan v tryoh tomah Ot istokov do serediny XVIII veka M Indrik 1997 T I S 218 Turilov A A Garun ar Rashidovskij syuzhet v slavyanskih literaturah XV XVI vv Drevnyaya Rus Voprosy medievistiki 2 16 2004 S 8 11 Sveti Despot Stefan Lazareviћ 1389 1427 neopr spc rs Data obrasheniya 25 noyabrya 2015 Arhivirovano 25 noyabrya 2015 goda Arhiepiskop Filaret Chernigovskij Izbrannye zhitiya svyatyh izlozhennye po rukovodstvu Chetih Minej arhiepiskopa Filareta Chernigovskogo M Sibirskaya blagozvonnica 2013 S 56 Arhivirovano 26 noyabrya 2015 goda LiteraturaStefan Lazarevich Enciklopedicheskij slovar Brokgauza i Efrona v 86 t 82 t i 4 dop SPb 1890 1907 Saraevo statya iz Bolshoj sovetskoj enciklopedii Konstantin Filosof Zhitiјe despota Stefana Lazareviћa Belgrad Srpska kњizhevna zadruga 1989 serb Pavlovich Nadezhda Despot Stefan Lazarevic Minerva 1968 S 245 serb Nastasievich Slavomir Stefan gosudar serbskij M 1965 S 143 Stevanovich Miladin Despot Stefan Lazarevich Belgrad Knjiga komerc 2003 S 251 serb Bromlej Yu V i dr Istoriya Yugoslavii M Izdatelstvo AN SSSR 1963 T I Korichanac Tatyana Korolevskaya biblioteka despota Stefana Lazarevicha Dvorska biblioteka despota Stefana Lazareviћa Belgrad 2006 192 s serb Pantelich Svetlana Dengi despota Stefana Lazarevicha 1402 1427 Novac despota Stefana Lazareviћa 1402 1427 2011 serb Paјoviћ M Vladari srpskih zemaљa Beograd Mediјa centar Odbrana 2014 246 s ISBN 978 86 335 0414 0 Leksikon srpskog sredњeg veka serb priredili Sima Ћirkoviћ Rade Mihaљchiћ Beograd Knowledge 1999 ISBN 86 83233 01 4 SsylkiV Vikiteke est teksty po etoj teme Stefan LazareviћSochineniya Stefana Lazarevicha Proekt Rastko serb Gramota Stefana Lazarevicha Iz gosudarstvennogo arhiva Dubrovnika 1186 1479 Vladimir Choroviћ Srbi izmeђu Turaka i Maђara serb Internet biblioteka Rastko Data obrasheniya 26 sentyabrya 2017 Vladimir Choroviћ Maђarska prevlast u Bosni i Srbiјi serb Internet biblioteka Rastko Data obrasheniya 26 sentyabrya 2017 Vladimir Choroviћ Oporavљena Srbiјa serb Internet biblioteka Rastko Data obrasheniya 26 sentyabrya 2017 Mihailovic Milosevic Sena Knjizevni lik despota Stefana Lazarevica u Zitiju Konstantina Filozofa serb Bastina Data obrasheniya 5 iyulya 2018



