Википедия

Коцурский говор

Ко́цурский го́вор (русин. коцурска бешеда, коцурска вариянта руского язика) — один из южнорусинских говоров, распространённый на севере Сербии в селе Коцур (Куцура) общины Врбас Южно-Бачского округа автономного края Воеводины. Вместе с керестурским представляют собой два изначальных говора, которые сложились в области Бачка в середине XVIII века в результате переселения предков паннонских русинов из Карпатского региона и которые стали в дальнейшем основой для всех остальных южнорусинских говоров.

image
Село Коцур (Куцура)

К числу особенностей коцурского говора относят такие фонетические черты, как сохранение согласной л в словах типа жолти «жёлтый», распространение сочетания стр на месте праславянского sr’: стреднї «средний», наличие начальной гласной е в слове ещи «ещё» и т. д. К особенностям морфологии относят такие явления, как, например, распространение суффиксов глаголов множественного числа перфекта с палатальной л’ перед окончанием (бешедовалї «говорили») и употребление имени существительного миш «мышь» в мужском роде. В число лексических особенностей говора села Коцур включают распространение таких слов, как требиконїна «клевер», пампушки «пончики», цискац «толкать» и т. д.

В исследованиях по южнорусинскому языку, в частности, в работах [русин.] диалектные черты коцурского говора называют «коцуризмами».

На коцурском говоре спорадически создаются и печатаются литературные произведения. Первой печатной книгой на говоре Коцура стал изданный в 1996 году сборник рассказов для детей коцурского писателя В. Сабо-Дайко «Ровнї цар».

История

Формирование коцурского говора, как и керестурского, происходило в процессе их относительно обособленного развития в новых языковых условиях после переселения русинов с Карпатских гор в современный ареал на территории Воеводины. Русины, выходцы из северо-восточных венгерских комитатов [венг.], Земплен, Боршод, Абауй-Торна, [венг.] и других заселили сёла Коцур (Куцура) и Руски-Керестур (Руски-Крстур) в области Бачка в середине XVIII века. На новом месте говоры переселенцев складывались в результате взаимодействия оказавшихся в одном селе носителей разнородных материнских говоров. При этом определённое влияние на становление коцурского и керестурского говоров оказывали отсутствие привычного соседства с русинскими и восточнословацкими говорами, а также появление нового иноязычного окружения: контакты с носителями сербского, немецкого, венгерского и других языков Воеводины. Бо́льшая часть диалектных черт при формировании коцурского говора, вероятнее всего, была унаследована от одного материнского говора, принадлежавшего переселенцам с преобладающим числом носителей. Какая-то часть диалектных черт была взята и от других материнских говоров, о чём свидетельствует наличие в современном коцурском говоре языковых дублетов. Согласно данным русинского исследователя [русин.], основная часть диалектных различий в южнорусинских говорах, главным образом между коцурским и керестурским говорами, сложилась до переселения русинов с Карпат. На территории Воеводины диалектных расхождений у жителей соседних сёл Коцура и Руски-Керестура сложилось относительно немного.

При расселении паннонских русинов с конца XVIII века по территории Бачки, а также при миграции их в Срем и Славонию новые переселенческие говоры складывались на основе как коцурских, так и керестурских диалектных черт. При этом элементы коцурского говора, включая лексические дублеты, составили сравнительно небольшую часть языковых систем новых говоров, преобладающими диалектными чертами в говорах переселенцев стали черты керестурского говора.

В современной Сербии в селе Коцур около половины его жителей составляют паннонские русины, у которых в большинстве своём сохраняется родной говор как в устном бытовом общении, так и отчасти при коммуникации в общественных местах. В Коцуре на южнорусинском в его диалектной и литературной формах говорит как старшее, так и молодое поколение русинов. Коцур является вторым селом после Руски-Керестура среди всех южнорусинских населённых пунктов по численности русинов как в процентном отношении к другим народам, прежде всего, к сербам, так и в абсолютном исчислении. Согласно данным [серб.], в Коцуре насчитывалось 2413 русинов из 4713 жителей села, а по данным переписи 2002 года в Сербии в селе насчитывалось 2200 русинов из 4663 жителей.

В наше время коцурский, как и остальные южнорусинские говоры Воеводины, подвержен значительному влиянию сербского языка, что отражается в первую очередь в заимствовании лексики. В то же время коцурский наряду с керестурским сохраняют больше исконных языковых черт в сравнении с говорами, для которых характерно более сильное сербское влияние (в сёлах и общинах с сербским большинством). Например, сохраняется произношение звонкого глоттального спиранта г (ɦ) (гвозд «гвоздь», гуторел «говорил»); употребление флексии -има у имён прилагательных и других частей речи с адъективным типом склонения в форме творительного падежа множественного числа (з добрима людзми «с хорошими людьми»); распространение слов варош «город», покрутки «почки», лядовица «гололедица», говля «аист», потька «карп, сазан». В говорах с более сильным сербским влиянием отмечают произношение глухого велярного спиранта х (хвозд, хуторел), употребление окончания -им (з добрим людзми как в сербском са добрим људима), распространение слов град «город», бубреги «почки», поледица/полядовка «гололедица», рода «аист», шаран «карп, сазан».

Диалектные особенности

Коцурский говор в относительно однородной южнорусинской диалектной среде противопоставлен главным образом только керестурскому говору, второму исходному и старейшему говору паннонских русинов. Согласно данным исследователей южнорусинского языка, диалектные различия коцурского и керестурского говоров небольшие, они представляют собой прежде всего ряд фонетических особенностей и некоторые расхождения в лексике.

На уровне фонетики в коцурском говоре отмечаются такие особенности в произношении гласных, как произношение е в основах слов гредка «грядка, клумба» при керестурском градка; вертац «сверлить» при керестурском вартац и в позиции начала слова ещи «ещё» при керестурском ище; а также произношение гласной о в основе слова порплї «перхоть» при керестурском парплї и гласной и в основе слова посцилка «колыбель, детская кроватка» при керестурском посцелка. В формах типа жолти «жёлтый», жольч «желчь», жольчок «желток» отсутствует переход л > в [ў] (в праславянском сочетании редуцированного ь с l — ьl > ol). На месте праславянского sr’ отмечается сочетание стр (стреднї «средний», стригац «стричь») при керестурском штр (штреднї, штригац). Кроме того, коцурский говор выделяется особенностями в произношении согласных в таких формах, как бубен «барабан», бубновац «барабанить», вонї «они», кукуригац «кукарекать», тирсцовка (палїчка з наду) «палка из камыша, тростника», клусти «толстый» (с переходом t > k перед праславянским сочетанием редуцированного ъ с l — ъl > lu). В керестурском говоре этим формам соответствуют формы бугна, бугновац, вони, кукурикац, тирсовка, тлусти.

К морфологическим явлениям, выделяющим коцурский говор, относят наличие суффикса с палатальной согласной л’ перед окончанием у глаголов множественного числа перфекта: бешедовалї «говорили», читалї «читали», робелї «работали, делали», шедзелї «сидели». В керестурском говоре в этих формах глагола выступает суффикс с переднеязычной л перед окончанием : бешедовали, читали, робели, шедзели. В глаголах с основами на согласные ж, ч и щ, отмечаемые на месте праславянских g, k, sk, в позиции после рефлекса праславянской гласной формы инфинитива образуются при помощи суффикса -и-: бежиц «бежать», бечиц «блеять», кричиц «кричать», сичиц «шипеть, брызгать», вищиц «визжать», трещиц «трещать»; а формы прошедшего времени при помощи суффикса -е-: бежелї «бежали», кричелї «кричали», трещелї «трещали». В керестурском говоре во всех этих формах выступает суффикс -а-. Также для коцурского говора характерно употребление имени существительного миш «мышь» как слова мужского рода, в то время как в говоре Руски-Керестура распространено имя существительное миша женского рода. Кроме того, между коцурским и керестурским говорами имеются различия в словообразовании: при помощи разных аффиксов образуются, например, слова «пироги с квашеной капустой», «кузнец», «недоуздок, оголовье»; в Коцуре они представлены лексемами капушнїки, коваль, приглавок, в Руски-Керестуре — лексемами капущанїки, ковач, оглавок.

В области лексики коцурский говор выделяется распространением слов требиконїна «клевер», пампушки «пончики», розмаринг «розмарин», гвиздочки «нарцисс», рошошки «вилы», лепетка «бабочка», поньвичка «рядно, холст», цискац «толкать, напирать» и т. д. В Руски-Керестуре им соответствуют слова бетелїна, бухти, розмария, кичкиридж, чеперки, мотиль, зольнїца, дриляц и т. д. Некоторые коцурские слова, заимствованные из сербского языка, например, слово корпа «корзина» имеют соответствие исконного происхождения в керестурском: кошар. И, наоборот, исконному коцурскому слову, например, слову пирня «сажа, зола» соответствует сербское заимствование в керестурском: гар. Имеется также и общая для коцурского и керестурского говоров исконная лексика, которой соответствуют слова, схожие с сербскими, в других южнорусинских говорах. Например, слову врабац «воробей», характерному для сремских говоров и сербского языка, соответствует исконное слово тащок, распространённое в речи Коцура и Руски-Керестура. При этом исследователи южнорусинского языка могут рассматривать слова, схожие с сербскими (как в случае со словом врабац) не только как сербские заимствования, но и как русинские архаизмы.

Пример текста

Отрывок русинского народного рассказа из этнографического сборника В. М. Гнатюка на коцурском говоре (опубликован в статье Ю. Рамача «Новые слова в литературном и разговорном языке югославских русинов»):

Бул раз єден худобни чловек, нє мал нїч, лєм трох синох и єдну подлу хижку. Хлапци повирасталї, требало би ше им женїц, а ту нєт з чого свадзбу правиц, бо кед худобни булї, нє малї нїч. «Знаце цо, дзеци мойо — оцец им гуторел — женїц би ше вам, а ту нєт з чого свадзбу правиц, бо зме худобни. Та идзце служиц, наслужце себе пенєжи, можеце ше оженїц».

Жил-был один бедный человек, у него ничего не было, только три сына и одна хижина. Юноши выросли, пора им была жениться, а нечем было справить свадьбу, так как они были бедные, ничего у них не было. «Послушайте меня, дети мои! — сказал им отец — вам пора жениться, а нам нечем свадьбу справить, так как мы бедные. Поэтому идите служить, заработайте себе денег и вы сможете жениться».

Примечания

Комментарии

  1. В традициях южнорусинского языкознания по отношению к южнорусинскому языку разных населённых пунктов, прежде всего к коцурской и керестурской речи, используются термины вариянта «вариант» и бешеда «речь, говор, язык» (последний соответствует понятию «говор» в российском языкознании). При этом подчëркивается, что, несмотря на использование термина «говор» (бешеда), речь Руски-Керестура и речь Коцура из-за незначительности их различий не рассматриваются как обособленные диалектные единицы.
  2. Фактически черты коцурского говора («коцуризмы») выступают как диалектные по отношению к чертам керестурского говора, на основе которого базируется южнорусинский литературный язык. Тем не менее, в традициях южнорусинского языкознания коцурские языковые черты не считают диалектизмами, поскольку формирование коцурского говора не происходило на периферии керестурского. Сложившиеся в Карпатском регионе коцурские и керестурские языковые признаки появились в современном ареале южнорусинского языка (в области Бачка) в одно время (после переселения туда русинов в XVIII веке).

Источники

  1. Рамач, 2006, с. 461.
  2. Рамач, 2006, с. 533.
  3. [русин.]. ІІ. Літературный язык. Войводина // Русиньскый язык / Redaktor naukowy Paul Robert Magocsi. — Opole: Uniwersytet Opolski — Instytut filologii Polskiej, 2004. — С. 277. — 484 с. — (Najnowsze dzieje języków słowiańskich). — ISBN 83-86881-38-0. (Дата обращения: 5 июня 2022)
  4. Рамач, 1999, с. 160.
  5. Рамач, 2006, с. 533—534.
  6. Фейса М. Русинский как язык национального меньшинства в Сербии // Миноритарные и региональные языки и культуры Славии (Институт славяноведения РАН) / Ответственный редактор С. С. Скорвид. — М.: «МИК», 2017. — С. 77—78. — 272 с. — ISBN 978-5-87902-356-5. (Дата обращения: 5 июня 2022)
  7. Рамач, 1999, с. 155.
  8. Рамач, 2006, с. 534.
  9. Рамач, 1999, с. 160—161.
  10. Южнорусинский язык сегодня: статус и перспективы // Язык и социум: Материалы VII Междунар. науч. конф., г. Минск, 1—2 декабря 2006 г. В 2 ч. Ч. 1 / под общ. ред. . — Минск: РИВШ, 2007. — С. 78—79. — ISBN 978-985-500-097-7. (Дата обращения: 5 июня 2022)
  11. Републички завод за статистику. Почетна. Области. Попис становништва, домаћинстава и станова. Претходни пописи. Становништво према националној припадности, попис 1991 : [арх. 03.01.2022] : [серб.] // [серб.]. — С. 159, 169. (Дата обращения: 5 июня 2022)
  12. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. Становништво. Национална или етничка припадност. Подаци по насељима / З. Јанчић. — Београд: [серб.], 2003. — С. 40—41. — 209 с. — ISBN 86-84433-00-9. Архивировано 16 ноября 2019 года. (Дата обращения: 5 июня 2022)
  13. Рамач, 1999, с. 163.
  14. Рамач, 2006, с. 537—538.
  15. Дуличенко А. Д. Введение в славянскую филологию. — 2-е изд., стер. — М.: Флинта, 2014. — С. 640. — 720 с. — ISBN 978-5-9765-0321-2.
  16. Южнорусинский язык сегодня: статус и перспективы // Язык и социум: Материалы VII Междунар. науч. конф., г. Минск, 1—2 декабря 2006 г. В 2 ч. Ч. 1 / под общ. ред. . — Минск: РИВШ, 2007. — С. 78. — ISBN 978-985-500-097-7. (Дата обращения: 5 июня 2022)
  17. Фейса М. Русинский как язык национального меньшинства в Сербии // Миноритарные и региональные языки и культуры Славии (Институт славяноведения РАН) / Ответственный редактор С. С. Скорвид. — М.: «МИК», 2017. — С. 88. — 272 с. — ISBN 978-5-87902-356-5. (Дата обращения: 5 июня 2022)
  18. Рамач, 2006, с. 460.
  19. Рамач, 2006, с. 535.

Литература

  • [русин.]. Новые слова в литературном и разговорном языке югославских русинов // Modernisierung des Wortschatzes europäischer Regional- und Minderheitensprachen (Zweigstelle für niedersorbische Forschungen des Sorbischen Instituts) / Gunter Spieß. — Tübingen: Gunter Narr Verlag, 1999. — S. 155—180. — ISBN 3-8233-5189-3. (Дата обращения: 5 июня 2022).
  • [русин.]. Ґраматика руского язика за І, ІІ, ІІІ и ІV класу ґимназиї / одвичательни редакторе Мира Балтич, [серб.]. — Друге виданє. — Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. — 616 с. — ISBN 86-17-12616-7.

Википедия, чтение, книга, библиотека, поиск, нажмите, истории, книги, статьи, wikipedia, учить, информация, история, скачать, скачать бесплатно, mp3, видео, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, картинка, музыка, песня, фильм, игра, игры, мобильный, телефон, Android, iOS, apple, мобильный телефон, Samsung, iphone, xiomi, xiaomi, redmi, honor, oppo, nokia, sonya, mi, ПК, web, Сеть, компьютер, Информация о Коцурский говор, Что такое Коцурский говор? Что означает Коцурский говор?

Ko curskij go vor rusin kocurska besheda kocurska variyanta ruskogo yazika odin iz yuzhnorusinskih govorov rasprostranyonnyj na severe Serbii v sele Kocur Kucura obshiny Vrbas Yuzhno Bachskogo okruga avtonomnogo kraya Voevodiny Vmeste s keresturskim predstavlyayut soboj dva iznachalnyh govora kotorye slozhilis v oblasti Bachka v seredine XVIII veka v rezultate pereseleniya predkov pannonskih rusinov iz Karpatskogo regiona i kotorye stali v dalnejshem osnovoj dlya vseh ostalnyh yuzhnorusinskih govorov Selo Kocur Kucura K chislu osobennostej kocurskogo govora otnosyat takie foneticheskie cherty kak sohranenie soglasnoj l v slovah tipa zholti zhyoltyj rasprostranenie sochetaniya str na meste praslavyanskogo sr strednyi srednij nalichie nachalnoj glasnoj e v slove eshi eshyo i t d K osobennostyam morfologii otnosyat takie yavleniya kak naprimer rasprostranenie suffiksov glagolov mnozhestvennogo chisla perfekta s palatalnoj l pered okonchaniem yi beshedovalyi govorili i upotreblenie imeni sushestvitelnogo mish mysh v muzhskom rode V chislo leksicheskih osobennostej govora sela Kocur vklyuchayut rasprostranenie takih slov kak trebikonyina klever pampushki ponchiki ciskac tolkat i t d V issledovaniyah po yuzhnorusinskomu yazyku v chastnosti v rabotah rusin dialektnye cherty kocurskogo govora nazyvayut kocurizmami Na kocurskom govore sporadicheski sozdayutsya i pechatayutsya literaturnye proizvedeniya Pervoj pechatnoj knigoj na govore Kocura stal izdannyj v 1996 godu sbornik rasskazov dlya detej kocurskogo pisatelya V Sabo Dajko Rovnyi car IstoriyaFormirovanie kocurskogo govora kak i keresturskogo proishodilo v processe ih otnositelno obosoblennogo razvitiya v novyh yazykovyh usloviyah posle pereseleniya rusinov s Karpatskih gor v sovremennyj areal na territorii Voevodiny Rusiny vyhodcy iz severo vostochnyh vengerskih komitatov veng Zemplen Borshod Abauj Torna veng i drugih zaselili syola Kocur Kucura i Ruski Kerestur Ruski Krstur v oblasti Bachka v seredine XVIII veka Na novom meste govory pereselencev skladyvalis v rezultate vzaimodejstviya okazavshihsya v odnom sele nositelej raznorodnyh materinskih govorov Pri etom opredelyonnoe vliyanie na stanovlenie kocurskogo i keresturskogo govorov okazyvali otsutstvie privychnogo sosedstva s rusinskimi i vostochnoslovackimi govorami a takzhe poyavlenie novogo inoyazychnogo okruzheniya kontakty s nositelyami serbskogo nemeckogo vengerskogo i drugih yazykov Voevodiny Bo lshaya chast dialektnyh chert pri formirovanii kocurskogo govora veroyatnee vsego byla unasledovana ot odnogo materinskogo govora prinadlezhavshego pereselencam s preobladayushim chislom nositelej Kakaya to chast dialektnyh chert byla vzyata i ot drugih materinskih govorov o chyom svidetelstvuet nalichie v sovremennom kocurskom govore yazykovyh dubletov Soglasno dannym rusinskogo issledovatelya rusin osnovnaya chast dialektnyh razlichij v yuzhnorusinskih govorah glavnym obrazom mezhdu kocurskim i keresturskim govorami slozhilas do pereseleniya rusinov s Karpat Na territorii Voevodiny dialektnyh rashozhdenij u zhitelej sosednih syol Kocura i Ruski Kerestura slozhilos otnositelno nemnogo Pri rasselenii pannonskih rusinov s konca XVIII veka po territorii Bachki a takzhe pri migracii ih v Srem i Slavoniyu novye pereselencheskie govory skladyvalis na osnove kak kocurskih tak i keresturskih dialektnyh chert Pri etom elementy kocurskogo govora vklyuchaya leksicheskie dublety sostavili sravnitelno nebolshuyu chast yazykovyh sistem novyh govorov preobladayushimi dialektnymi chertami v govorah pereselencev stali cherty keresturskogo govora V sovremennoj Serbii v sele Kocur okolo poloviny ego zhitelej sostavlyayut pannonskie rusiny u kotoryh v bolshinstve svoyom sohranyaetsya rodnoj govor kak v ustnom bytovom obshenii tak i otchasti pri kommunikacii v obshestvennyh mestah V Kocure na yuzhnorusinskom v ego dialektnoj i literaturnoj formah govorit kak starshee tak i molodoe pokolenie rusinov Kocur yavlyaetsya vtorym selom posle Ruski Kerestura sredi vseh yuzhnorusinskih naselyonnyh punktov po chislennosti rusinov kak v procentnom otnoshenii k drugim narodam prezhde vsego k serbam tak i v absolyutnom ischislenii Soglasno dannym serb v Kocure naschityvalos 2413 rusinov iz 4713 zhitelej sela a po dannym perepisi 2002 goda v Serbii v sele naschityvalos 2200 rusinov iz 4663 zhitelej V nashe vremya kocurskij kak i ostalnye yuzhnorusinskie govory Voevodiny podverzhen znachitelnomu vliyaniyu serbskogo yazyka chto otrazhaetsya v pervuyu ochered v zaimstvovanii leksiki V to zhe vremya kocurskij naryadu s keresturskim sohranyayut bolshe iskonnyh yazykovyh chert v sravnenii s govorami dlya kotoryh harakterno bolee silnoe serbskoe vliyanie v syolah i obshinah s serbskim bolshinstvom Naprimer sohranyaetsya proiznoshenie zvonkogo glottalnogo spiranta g ɦ gvozd gvozd gutorel govoril upotreblenie fleksii ima u imyon prilagatelnyh i drugih chastej rechi s adektivnym tipom skloneniya v forme tvoritelnogo padezha mnozhestvennogo chisla z dobrima lyudzmi s horoshimi lyudmi rasprostranenie slov varosh gorod pokrutki pochki lyadovica gololedica govlya aist potka karp sazan V govorah s bolee silnym serbskim vliyaniem otmechayut proiznoshenie gluhogo velyarnogo spiranta h hvozd hutorel upotreblenie okonchaniya im z dobrim lyudzmi kak v serbskom sa dobrim љudima rasprostranenie slov grad gorod bubregi pochki poledica polyadovka gololedica roda aist sharan karp sazan Dialektnye osobennostiKocurskij govor v otnositelno odnorodnoj yuzhnorusinskoj dialektnoj srede protivopostavlen glavnym obrazom tolko keresturskomu govoru vtoromu ishodnomu i starejshemu govoru pannonskih rusinov Soglasno dannym issledovatelej yuzhnorusinskogo yazyka dialektnye razlichiya kocurskogo i keresturskogo govorov nebolshie oni predstavlyayut soboj prezhde vsego ryad foneticheskih osobennostej i nekotorye rashozhdeniya v leksike Na urovne fonetiki v kocurskom govore otmechayutsya takie osobennosti v proiznoshenii glasnyh kak proiznoshenie e v osnovah slov gredka gryadka klumba pri keresturskom gradka vertac sverlit pri keresturskom vartac i v pozicii nachala slova eshi eshyo pri keresturskom ishe a takzhe proiznoshenie glasnoj o v osnove slova porplyi perhot pri keresturskom parplyi i glasnoj i v osnove slova poscilka kolybel detskaya krovatka pri keresturskom poscelka V formah tipa zholti zhyoltyj zholch zhelch zholchok zheltok otsutstvuet perehod l gt v y v praslavyanskom sochetanii reducirovannogo s l l gt ol Na meste praslavyanskogo sr otmechaetsya sochetanie str strednyi srednij strigac strich pri keresturskom shtr shtrednyi shtrigac Krome togo kocurskij govor vydelyaetsya osobennostyami v proiznoshenii soglasnyh v takih formah kak buben baraban bubnovac barabanit vonyi oni kukurigac kukarekat tirscovka palyichka z nadu palka iz kamysha trostnika klusti tolstyj s perehodom t gt k pered praslavyanskim sochetaniem reducirovannogo s l l gt lu V keresturskom govore etim formam sootvetstvuyut formy bugna bugnovac voni kukurikac tirsovka tlusti K morfologicheskim yavleniyam vydelyayushim kocurskij govor otnosyat nalichie suffiksa s palatalnoj soglasnoj l pered okonchaniem yi u glagolov mnozhestvennogo chisla perfekta beshedovalyi govorili chitalyi chitali robelyi rabotali delali shedzelyi sideli V keresturskom govore v etih formah glagola vystupaet suffiks s peredneyazychnoj l pered okonchaniem i beshedovali chitali robeli shedzeli V glagolah s osnovami na soglasnye zh ch i sh otmechaemye na meste praslavyanskih g k sk v pozicii posle refleksa praslavyanskoj glasnoj e formy infinitiva obrazuyutsya pri pomoshi suffiksa i bezhic bezhat bechic bleyat krichic krichat sichic shipet bryzgat vishic vizzhat treshic treshat a formy proshedshego vremeni pri pomoshi suffiksa e bezhelyi bezhali krichelyi krichali treshelyi treshali V keresturskom govore vo vseh etih formah vystupaet suffiks a Takzhe dlya kocurskogo govora harakterno upotreblenie imeni sushestvitelnogo mish mysh kak slova muzhskogo roda v to vremya kak v govore Ruski Kerestura rasprostraneno imya sushestvitelnoe misha zhenskogo roda Krome togo mezhdu kocurskim i keresturskim govorami imeyutsya razlichiya v slovoobrazovanii pri pomoshi raznyh affiksov obrazuyutsya naprimer slova pirogi s kvashenoj kapustoj kuznec nedouzdok ogolove v Kocure oni predstavleny leksemami kapushnyiki koval priglavok v Ruski Keresture leksemami kapushanyiki kovach oglavok V oblasti leksiki kocurskij govor vydelyaetsya rasprostraneniem slov trebikonyina klever pampushki ponchiki rozmaring rozmarin gvizdochki narciss roshoshki vily lepetka babochka ponvichka ryadno holst ciskac tolkat napirat i t d V Ruski Keresture im sootvetstvuyut slova betelyina buhti rozmariya kichkiridzh cheperki motil zolnyica drilyac i t d Nekotorye kocurskie slova zaimstvovannye iz serbskogo yazyka naprimer slovo korpa korzina imeyut sootvetstvie iskonnogo proishozhdeniya v keresturskom koshar I naoborot iskonnomu kocurskomu slovu naprimer slovu pirnya sazha zola sootvetstvuet serbskoe zaimstvovanie v keresturskom gar Imeetsya takzhe i obshaya dlya kocurskogo i keresturskogo govorov iskonnaya leksika kotoroj sootvetstvuyut slova shozhie s serbskimi v drugih yuzhnorusinskih govorah Naprimer slovu vrabac vorobej harakternomu dlya sremskih govorov i serbskogo yazyka sootvetstvuet iskonnoe slovo tashok rasprostranyonnoe v rechi Kocura i Ruski Kerestura Pri etom issledovateli yuzhnorusinskogo yazyka mogut rassmatrivat slova shozhie s serbskimi kak v sluchae so slovom vrabac ne tolko kak serbskie zaimstvovaniya no i kak rusinskie arhaizmy Primer tekstaOtryvok rusinskogo narodnogo rasskaza iz etnograficheskogo sbornika V M Gnatyuka na kocurskom govore opublikovan v state Yu Ramacha Novye slova v literaturnom i razgovornom yazyke yugoslavskih rusinov Bul raz yeden hudobni chlovek nye mal nyich lyem troh sinoh i yednu podlu hizhku Hlapci povirastalyi trebalo bi she im zhenyic a tu nyet z chogo svadzbu pravic bo ked hudobni bulyi nye malyi nyich Znace co dzeci mojo ocec im gutorel zhenyic bi she vam a tu nyet z chogo svadzbu pravic bo zme hudobni Ta idzce sluzhic nasluzhce sebe penyezhi mozhece she ozhenyic Zhil byl odin bednyj chelovek u nego nichego ne bylo tolko tri syna i odna hizhina Yunoshi vyrosli pora im byla zhenitsya a nechem bylo spravit svadbu tak kak oni byli bednye nichego u nih ne bylo Poslushajte menya deti moi skazal im otec vam pora zhenitsya a nam nechem svadbu spravit tak kak my bednye Poetomu idite sluzhit zarabotajte sebe deneg i vy smozhete zhenitsya PrimechaniyaKommentarii V tradiciyah yuzhnorusinskogo yazykoznaniya po otnosheniyu k yuzhnorusinskomu yazyku raznyh naselyonnyh punktov prezhde vsego k kocurskoj i keresturskoj rechi ispolzuyutsya terminy variyanta variant i besheda rech govor yazyk poslednij sootvetstvuet ponyatiyu govor v rossijskom yazykoznanii Pri etom podcherkivaetsya chto nesmotrya na ispolzovanie termina govor besheda rech Ruski Kerestura i rech Kocura iz za neznachitelnosti ih razlichij ne rassmatrivayutsya kak obosoblennye dialektnye edinicy Fakticheski cherty kocurskogo govora kocurizmy vystupayut kak dialektnye po otnosheniyu k chertam keresturskogo govora na osnove kotorogo baziruetsya yuzhnorusinskij literaturnyj yazyk Tem ne menee v tradiciyah yuzhnorusinskogo yazykoznaniya kocurskie yazykovye cherty ne schitayut dialektizmami poskolku formirovanie kocurskogo govora ne proishodilo na periferii keresturskogo Slozhivshiesya v Karpatskom regione kocurskie i keresturskie yazykovye priznaki poyavilis v sovremennom areale yuzhnorusinskogo yazyka v oblasti Bachka v odno vremya posle pereseleniya tuda rusinov v XVIII veke Istochniki Ramach 2006 s 461 Ramach 2006 s 533 rusin II Literaturnyj yazyk Vojvodina Rusinskyj yazyk Redaktor naukowy Paul Robert Magocsi Opole Uniwersytet Opolski Instytut filologii Polskiej 2004 S 277 484 s Najnowsze dzieje jezykow slowianskich ISBN 83 86881 38 0 Data obrasheniya 5 iyunya 2022 Ramach 1999 s 160 Ramach 2006 s 533 534 Fejsa M Rusinskij kak yazyk nacionalnogo menshinstva v Serbii Minoritarnye i regionalnye yazyki i kultury Slavii Institut slavyanovedeniya RAN Otvetstvennyj redaktor S S Skorvid M MIK 2017 S 77 78 272 s ISBN 978 5 87902 356 5 Data obrasheniya 5 iyunya 2022 Ramach 1999 s 155 Ramach 2006 s 534 Ramach 1999 s 160 161 Yuzhnorusinskij yazyk segodnya status i perspektivy Yazyk i socium Materialy VII Mezhdunar nauch konf g Minsk 1 2 dekabrya 2006 g V 2 ch Ch 1 pod obsh red Minsk RIVSh 2007 S 78 79 ISBN 978 985 500 097 7 Data obrasheniya 5 iyunya 2022 Republichki zavod za statistiku Pochetna Oblasti Popis stanovnishtva domaћinstava i stanova Prethodni popisi Stanovnishtvo prema nacionalnoј pripadnosti popis 1991 arh 03 01 2022 serb serb S 159 169 Data obrasheniya 5 iyunya 2022 Popis stanovnishtva domaћinstava i stanova u 2002 Stanovnishtvo Nacionalna ili etnichka pripadnost Podaci po naseљima Z Јanchiћ Beograd serb 2003 S 40 41 209 s ISBN 86 84433 00 9 Arhivirovano 16 noyabrya 2019 goda Data obrasheniya 5 iyunya 2022 Ramach 1999 s 163 Ramach 2006 s 537 538 Dulichenko A D Vvedenie v slavyanskuyu filologiyu 2 e izd ster M Flinta 2014 S 640 720 s ISBN 978 5 9765 0321 2 Yuzhnorusinskij yazyk segodnya status i perspektivy Yazyk i socium Materialy VII Mezhdunar nauch konf g Minsk 1 2 dekabrya 2006 g V 2 ch Ch 1 pod obsh red Minsk RIVSh 2007 S 78 ISBN 978 985 500 097 7 Data obrasheniya 5 iyunya 2022 Fejsa M Rusinskij kak yazyk nacionalnogo menshinstva v Serbii Minoritarnye i regionalnye yazyki i kultury Slavii Institut slavyanovedeniya RAN Otvetstvennyj redaktor S S Skorvid M MIK 2017 S 88 272 s ISBN 978 5 87902 356 5 Data obrasheniya 5 iyunya 2022 Ramach 2006 s 460 Ramach 2006 s 535 Literatura rusin Novye slova v literaturnom i razgovornom yazyke yugoslavskih rusinov Modernisierung des Wortschatzes europaischer Regional und Minderheitensprachen Zweigstelle fur niedersorbische Forschungen des Sorbischen Instituts Gunter Spiess Tubingen Gunter Narr Verlag 1999 S 155 180 ISBN 3 8233 5189 3 Data obrasheniya 5 iyunya 2022 rusin Gramatika ruskogo yazika za I II III i IV klasu gimnaziyi odvichatelni redaktore Mira Baltich serb Druge vidanye Beograd Zavod za uџbenike i nastavna sredstva 2006 616 s ISBN 86 17 12616 7

NiNa.Az

NiNa.Az - Абсолютно бесплатная система, которая делится для вас информацией и контентом 24 часа в сутки.
Взгляните
Закрыто